ПОУЧНА ПРИЧА - АВА ДОРОТЕЈ

Записана је на папиру и следећа прича. Живео је у некој земљи један диван човек, веома познат и богат. Али колико је био богат, толико је био и добар; колико је био милостив, толико је био и мудар; колико трезвен, толико и праведан! И имао је чудан обичај: скупљао је у својој кући многу сироту децу, обучавао их разним знањима-мудростима, занатима-рукодељама, доброчинствима и томе слично. И када су деца већ порасла, чврсто стала на своје ноге, задобила мудрост, припремајући се за животно поприште и разне врсте борби на њему тада их је добри учитељ посаветовао последњи пут и благословио на тај далеки животни пут. Али не тако да се више није бринуо о њима: имајући моного познаника и будући свуда веома поштован, он је усмеравао и даљу судбину своје пастве, проналазећи им и место њихове делатности, у будућности, сагласно наравно са жељама срца и особеностима карактера сваког детета. Познати грађани су са радошћу узимали у службу ове васпитанике на своја имања и у своја предузећа, знајући унапред да су добросавесни и вешти у раду, верни и уредни. Тако је тај диван човек све радио добро и веома организовано.
Али имао је тај добри човек и још један мудар обичај: сваки пут, пре него што би отпустио неког од васпитаника, задавао му је велики испит, ништа још не говорећи о предстојећем путовању. Учитељ би своме васпитанику на кратко време пре завршетка обуке давао чисту даску за цртање и бојице и замолио би га да нацрта оно што је најбоље од свега запамтио, оно што се најјаче запечатило у његовој души, оно што је дечије срце највише заволело у том дому, где је дете проживело те године у таквом миру и радости. И свако дете је цртало управо оно што је било у његовом срцу, оно што је осликавало његову главну карактерну црту и чиме се највише бавио његов ум. Једно дете је цртало врт, цвеће и фонтану у врту, паунове и друге предивне птице које су насељавале тај предиван врт. Друго је цртало коње и игру са децом, игру која је бивала тако весела и безбрижна на ливадици предивног салаша, где су она тако заједнички живела под покровитељством свог доброг старатеља. Треће дете је цртало самог себе у отменој одећи, у које је овде облачено, са неком од омиљених играчака, у којима се такође није оскудевало. Нека су цртала празнично спремљене собе или богату трпезу у кабини: лепу посуду, разне ђаконије, изузетна јела, која се на празнике постављају на сто, и томе слично.

И овај мудри домаћин је пажљиво разматрао те цртеже, непогрешиво одређивао дечије наклоности и бирао за њих место и врсту посла у њиховом самосталном животу, усмеравајући тако њихову даљу судбину. Али има још нешто! Нека деца - истина ,веома, веома мали број њих - нису цртали ништа друго сем свог доброг и милостивог добротвора, и са осећањем дубоког умилења трудили су се да на цртешу осликају све његове најбоље карактеристике. Неки од њих су чак потписивали те цртеже дирљивим речима, а понекад су састављали и стихове. Нјачешће од свега су писали следеће: "Ми, драги оче наш нама најблискији и најрођенији човече, вас једино волимо највише од свега на свету. Све оно добро што смо овде видели показује вашу доброту и благост, која проистиче од вашег вољеног и меког срца. И ми ћемо се увек сећати и волети не те ствари, нити одећу, храну и лепоту вашег дома, већ пре свега вас самог. И какве је користи од лепоте и пријатности ствари, уколико иза ње не стоји њихов добри и милостиви дародавац?" И много тога још је било у тим у тим захвалним изливима из душе. Ето какве васпитанике је мудри и предузимљиви домаћин одвајао посебно, тражио их, као најблагоразумније, добросрдачне и великодушне - оне, који су умели да се определе за оно најважније, одбацујујћи другостепено. таква своја чеда је тај богати и познати човек држао увек поред себе, усиновљавао их и спремао их да наследе сва његова блага...

Ето такав је и цео наш живот:није ли то та иста табла за цртање са бојицама? Насликајмо слику на своме срцу - време ће је избрисати једним лаганим покретом, као влажним сунђером, и од нашег цртежа ће остати само беличасти траг, који ће бити заборављен. Долазиће и други ученици и цртати тим истим бојицама и своје слике на табли... Али понекад то што је речено и запечаћено, рекло би се у тренутку чак и обрисано, не ишчезава без трага. Види Господ Својим премудрим, Свевидећим оком сваку шару, сваки детаљ, све памти и свему зна истинску вредност. То што је насликано на тој у времену минулој слици ће одредити целу нашу будућност и наш положај у вечности заувек - заувек, на вјеки вјекова!

Ко је бирао само овоземаљско, и њиме се једино тешио, Богу се молио само за пролазно, тај од Бога добија "добра" само овде, где је и тражио. У вечности је изабрао сиромаштво. "Други неко даје милостињу - каже авва Доротеј, - ради тога да би се спасао његов брод, и Бог спасава његов брод. Други је опет даје за своју децу, и Бог спасава и чува његову децу. други је опет даје да би се прославио, и Бог га прославља, јер Бог не одбацује никога, већ свакоме даје оно што жели, уколико то не штети његовој души. Али сви ови су већ добили своју награду, и Бог им ништа није дужан, зато што ништа душекорисно за себе нису тражили од Њега и циљ који су имали није био повезан са њиховом душевном користи. Ти си то урадио да би се благословило твоје поље; ти си то урадио за своју децу и Бог је сачувао твоју децу. Ти си то урадио да би се прославио и Бог те је прославио. Дакле шта ти је Бог дужан? Он ти је дао плату, за коју си радио.

Други опет даје милостињу да би се избавио од будућих мука: и он је даје на корист своје душе, ради Бога, међутим ни то није тако како Бог жели, јер се он још налази у стању слуге, а слуга не испуњава добровољно вољу свога господара, већ се боји да не буде кажњен: он даје милостињу да би се избавио од вечних мука и Бог га избавља од њих. Други да је милостињу ради тога да би добио награду: овај је узвишенији од првог, али ни он није такав каквим га Бог жели, јер се ни он још не налази у стању сина, већ као најамник испуњава вољу свога господара, како би од њега добио плату и приход: и он такође даје милостињу ради тога да би добио награду од Бога... или радимо добро ради самог добра, и тада се налазимо на степену сина, јер син не испуњава очеву вољу из страха, нити зато што жели да добије награду, већ зато што жели да Му угоди, да га поштује и успокоји."

БОГ ЈЕ НА НАШОЈ СТРАНИ

Када се осећаш преоптерећено, јако је важно окренути се Богу у молитви и исповедити Му своја грешна осећања и мисли, као и то колико схватамо да смо неподешени са Божијим Заповестима, поготову у вези заповести да се не бринемо и да се радујемо.
Мораш бити искрен пред Богом, ако те застрашује све што се око тебе дешава, клекни на колена у својој соби и искрено Му реци како се осећаш.
У Библији пише којим речима се Јосафат, цар Израиљски, обратио Богу у молитви, кад му је јављено да огромна војска од 3 народа, иде на њих;”Боже наш…у нама нема снаге да се опремо томе мноштву великом, које иде на нас, нити ми знамо што бисмо чинили, него су очи наше упрте у те.” (2. Књига Дневника 20,12)
Да ли си се икада тако осећао? Да ли си осећао огроман проблем у свом браку, на послу или у било којој области свог живота, који је био превелики за твоје моћи? Можда започнеш са идејом да ћеш можда моћи имати све под контролом, али те онда проблем тако страшно закопа, тако да увидиш да си сасвим немоћан.
Можда се осећаш као у једној песми која овако гласи;
”Створени свет је имао величанствен почетак,
али је човек све покварио грехом,
ми верујемо да ће се прича завршити Божијом победом,
али за сада она друга, зла страна, побеђује одмаздом.”
Да ли си се икада тако осећао? Ето, узмеш новине и све што читаш указује на то да само лоши људи побеђују и просперирају. Даље читаш како отац убија породицу и дете родитеље. Увиђаш како морал и духовност пропадају. Изгледа као да зло побеђује на многе начине.
Па, шта ћеш урадити поводом тога? Рећи ћеш; ”Боже, ја сам беспомоћна и уопште не знам шта да радим.” Реци Богу тачно како се осећаш.
Интересантно је  упоредити стих 12, где Јосафат каже да су сасвим беспомоћни пред непријатељском војском, са стихом 6 где Јосафат каже; ”Господе Боже отаца наших! ниси ли ти Бог на небу и владаш свим царствима народним? није ли у твојој руци моћ и сила да Ти нико не може одолети?”
Није важно ако си беспомоћан, јер Бог има сву моћ овог и оног света. Ако утврдиш своју веру у Њега, Он ће се побринути за тебе. 
Ја уопште не морам имати ни мало снаге и моћи. А не мораш ни ти! Не мораш се ни претварати као да имаш!
Све што треба да урадиш је да имаш поверење у Бога, који поседује сву моћ која ти је потребна.

СПРИЈАТЕЉИ СЕ СА ПРОБЛЕМИМА

Иако многобројна животна дешавања и невоље изгледају као случајни и погрешни догађаји, имај увек на уму да је Бог владар над свим створеним и нествореним, над свим дешавањима. Сваки проблем може да нас научи нечему, трансформишући нас, мало – по мало, у онакву личност какву Бог жели од нас да будемо.
Али ти исти проблеми могу постати камен о који ћеш се спотакнути и пасти, ако реагујеш са неповерењем и пркосом према Богу и животу. Избор је на ТЕБИ и у том смислу ћеш морати да бираш много пута током сваког дана свог живота да ли ћеш веровати Богу или ћеш Му пркосити.
Најбољи начин да се спријатељиш са својим проблемима је да се Господу захваљујеш на њима. Овај једноставни акт отвара твој ум за добијање многоструких користи из твојих невоља. Упорним проблемима можеш чак дати и надимак, што ће ти помоћи да им прилазиш са осећајем блискости, уместо са страхом.
Следећи степен је да Господа упознаш са својим проблемом, омогућавајући Му да увек буде упућен у све што ти се дешава.
Не значи да ће Господ сваки пут отклонити твој проблем, након што Му га саопштиш, али Његова Мудрост је довољна да ти донесе добро из сваког проблема и сваке тешкоће.

Твоја Снага и Штит

Господ је твоја Снага и твој Штит. Он планира све твоје дане и има их припремљене за тебе, много пре него што устанеш из кревета. Он ти уједно припрема и снагу, која ти је потребна на сваком кораку током дана.
Уместо што ћеш процењивати колико енергије имаш и уместо да се питаш шта ће ти се још препречити на животном путу, концентриши се на константној мисаоно – молитвеној вези са Богом. Божија Снага се може слободно уливати у тебе, кад си у отвореној посведневној комуникацији са Њим.
Одбијај да губиш своју енергију бринући се и плашећи се . Сети се да је Господ твој Штит. Он непрекидно бди над тобом, штитећи те од знаних и незнаних опасности.
Повери себи Божијем надзору и бризи, јер је то најбољи сигурносни систем, који постоји на овом и оном свету.
Бог је са тобом и Он непрекидно бди над тобом, ма где да си!
”Кад ме је страх, ја се у Тебе уздам. Богу се хвалим за реч Његову; у Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити тело?” (Пс. 56, 3-4)
”Господ је крепост (снага) моја и штит мој; у Њега се поузда  срце моје и Он ми поможе. Зато се весели срце моје и песмом својом славим га.” (Пс. 28, 7)

ПОУЧНА ПРИЧА - ПАТРИЈАРХ АВРАМ И АРАПИН

Једном је патријарх Аврам, чувен по својој гостољубивости, примио у кућу неког Арапина, који је био јако напоран и захтеван. Ни са чим није био задовољан. Ни због чега није био захвалан. Ни на кући, ни на јелу, пажњи, срдачним и топлим осећањима Аврамове љубави. Приговори, тужбе и жалбе овог Арапина распршиле су стрпљење домаћиново.

- Боже мој - рече - зашто си ми послао овог човека? Не могу више да га поднесем.

У том зачу глас са неба:

- Авраме, Авраме, тог човека Ја трпим 40 година, а ти не можеш да га поднесеш ни један дан!?

Тада је Аврам увидео своју погрешку.

Можда си и ти, брате мој, привезан животом за једну овако захтевну особу. Можда је то твој пријатељ. Можда колега са посла из фирме у којој радиш, из твога села, комшилука. Немој заборавити на Аврама. Твоје ће се стрпљење увећати. Твоја доброта ће постати неисцрпна. А твоја врлина ће бити од Бога награђена.

КАКО СЕ ТРЕБА ПОСТАВИТИ ПРЕМА ГОСПОДУ

У Библији, Другој књизи дневника, поглавље 20, читамо стих 3; ”…а Јосафат се уплаши” . Када имамо проблеме, потпуно је природно да се јави страх, али то не значи да треба да подлегнемо страху, да живимо са њим тако да нас контролише. Господ жели да наш фокус и поглед буду управљени ка Њему и да идемо напред, чак иако се плашимо да урадимо то што треба да урадимо.
Осетивши страх, Јосафат је учинио једину исправну ствар, стих 3 "...и обрати лице своје да тражи Господа, и огласи пост по свој земљи Јудиној." Није отишао да тражи пријатеље, него је одлучио да тражи Господа и моли Га за помоћ,пита Га за савет.

Тако и ми треба да научимо свој ум, да сваки пут кад смо у невољи, аутоматски реагујемо тако да не питамо никога за савет, него да прво приступимо Богу, саопштимо Му свој проблем и замолимо за помоћ.
Условите себе да одмах тражите Бога и Његову помоћ, да видите какав је Његов одговор на ситуацију која вас мучи.
Како знамо да нам Бог даје одговор на молбу? Као прво и најзначајније, можда нам даје благодатни дар да пребродимо ситуацију или да је трпимо, ако још није могуће да се промени. Не знам да ли смо довољно свесни да нам Бог много пута даје благодатни дар трпљења ситуације у којој смо се затекли и коју не можемо лако да променимо, дар који нас једноставно оспособљава да можемо трпети многе мучне ситуације у животу. Тако Господ чини да вам буде лако, нешто што неком другом изгледа готово немогуће.
Када тражите помоћ од Бога за ваше тешкоће и изазове, долази вам и мир у вези тога што би требало или не би требало да учините. Само пратите мир и не чините ствари због којих не осећате мир.
Бог даје и Божанске сусрете, када упознајете праву особу у право време, која има могућност да вам отвори права врата.
Кад се молимо и вапимо за Богом, Он нам даје помоћ које нисмо ни свесни и натприродно за нас постаје сасвим природно, тако да ни не реализујемо шта се дешава. Кад вапимо за Богом, Он нам управља стопе и усмерава наш живот, даје нам милост и благослове, али се временом навикнемо на то и не примећујемо као нешто изузетно, иако јесте изузетно.
Ако не осећате да вам Бог шаље помоћ и одговоре, почните да читате Свето Писмо.
Важно је започети са слушањем Божије речи, која је ту записана и ту ћете је чути. То је део ваше привилегије, привилегије некога ко може имати  блиску везу са Богом. Христос није умро на крсту да бисмо имали разна недостижна правила понашања, која не можемо да пратимо. Христос је умро и васкрсао да бисмо ми имали интиман и најближи могући контакт са Богом кроз Христа.
Пробајте да се фокусирате на контакт са Њим, а Бог ће се побринути за многе друге ствари у вашим животима.

КО ЈЕ ИСУС ХРИСТОС ЗА ВАС - 5 РАЗЛОГА ЗБОГ КОЈИХ ТРЕБА ЗНАТИ ОДГОВОР

1. Нас после смрти чека ВЕЧНИ ЖИВОТ. Овај живот на земљи није све, јер нас чека вечност. После смрти нас чекају само 2 места, а оно које је најбоље за нас јесте Божије Небеско Царство. Бог вас воли и жели да заувек са њим живите у вечности. Ми смо створени од Бога и за Бога. Постоји једно празно место у срцу, једна рупа, коју не може да испуни нико други него сам Бог, јер смо створени да бисмо живели за Њега и са Њим.
Нико вас никада неће моћи волети онолико колико вас воли Бог - ни један мушкарац, ни једна жена вас не може волети више, јер је Божија љубав према вама безусловна. Он вас никада не може волети мање него што вас воли сада. Његова љубав је велика и непроменљива. Он је видео сваки тренутак твог живота – видео те је кад си удахнуо први дах на рођењу, видео те је док си се формирао у мајчиној утроби. БОГ ТЕ ЈЕ СТВОРИО ДА БИ ТЕ ВОЛЕО. А Исус Христос је Син Божији, који је страдао на крсту због свих нас, да би својим мучењем и тешком смрћу опрао све наше прошле и будуће грехове. Због Његове жртве ми можемо, након наше телесне смрти, ући у Царство Небеско, ако верујемо у Исуса Христа као Спаситеља и ако смо послушни Његовим лаким заповестима.
2. Господ Исус Христос је једини пут ка Оцу. У Библији је записано да је рекао ”Ја сам пут, истина и живот. Нико не долази оцу осим кроз мене”. Он није рекао људима да Оцу могу доћи и на још неки  начин већ је рекао само за себе да је пут, истина и живот. Ми не исмијавамо и не понижавамо друга религијска гледишта, ми не убијамо људе зато што не верују оно што ми верујемо, али се не можемо стидети ове поруке, јер је истинита. Ако бисмо имали лек за канцер, а људи нам не би веровали, ми бисмо ипак морали објавити свима ту вест. Тако је потребно да нам буде јасно да нема другог спасења осим кроз Христа. Потребно је да изучавамо Његову науку и пратимо Његове не тако тешке заповести.
3. Исус Христос нам је обећао изобилан живот. Не каже се да нам је обећао лак живот и живот ослобођен брига и стреса. Упоредо је напоменуо да непријатељ (ђаво, сатана) долази да украде, закоље и упропасти, а да је Он дошао да имамо живот у изобиљу (Јеванђеље по Јовану 10, 10-11). Такође је рекао да ће бити са нама заувек, чак и на крају времена. Он нас подржава против непријатеља, даје нам снагу у слабостима, даје нам помоћ у доношењу одлука, даје нам мудрост у конфузним стуацијама. Потребно је само да му се обратимо обичним, простим речима, као кад говоримо са својим пријатељем, да Га замолимо за помоћ. Рекао је да пребивамо у Њему (мислима, размишљањем, обраћањем) и онда ће и Он пребивати у нама.
4. Исус Христос опрашта. Опраштање наших грехова је веома важно и нико не може да нам их опрости до сам Бог. Својом смрћу на крсту опроштени су нам унапред сви греси. Од нас се тражи само да поверујемо да је Исус Спаситељ, да пратимо његове заповести и трудимо се да што мање грешимо. Када прихватимо Исуса Христа за Спаситеља, Он узима све грехе на себе, а уједно на нас излива своју праведност.
5. Христос је васкрсао – устао из мртвих. Без Његовог васкрсења не би било ни хришћанства. Васкрсао је јер је био рођен као човек, али је Његово људско тело садржавало Божанску природу. Зато смрт није могла да га узме. Он је сишао у Ад (пакао) да би из њега узео душе праведних људи који су живели од постања света и умрли, али нису могли ући у Царство Небеско, јер нико није могао бити толико праведан. Зато је Исус Христос поднео жртву за све нас, да бисмо могли ући у вечну радост Божијег Небеског Царства.
Како ћемо одговорити на питање ко је Исус Христос за нас, одређује квалитет живота који ћемо живети и где ћемо отићи након смрти, где ћемо провести вечност.

ПОУЧНА ПРИЧА

У иностранство сам отишао одмах после школе, тамо се и оженио и скућио. Први пут сам се у земљу вратио после много година. Моји родитељи су одмах почели да хвале једног мог рођака који је био млађи од мене. Његови родитељи су се старији узели и био је једино дете. А он је помагао свима. Живели су скромно и поштено. На први поглед ми се допао и понудио сам да му помогнем да пође са мном. Он је то одмах одбио правдајући се да су му родитељи стари. Дуго сам га убеђивао и објашњавао да може зарадити више новца и да ће и њему и његовим родитељима бити боље. Онда је он рекао нешто што ћу заувек памтити. Моји родитељи су стари и њима не треба новац, њима требам ја! 

Не постоји новац који може платити изгубљене тренутке блискости. Они вреде више од злата, али ми то на жалост често схватимо прекасно.

ОТАЦ ТАДЕЈ - О ДЕЧИЈОЈ НЕПОСЛУШНОСТИ

Дете мора да слуша родитеља. Оно не може да мирује јер је у развићу и стално у покрету. И када погреши нешто, мајка или отац га обично истуку. Није то сретан начин да се дете научи да буде послушно. Може по неки пут, али то из љубави, да дете не осети да смо у гневу када га ударимо. Ако у гневу хоћемо да га исправимо или да нешто постигнемо, ништа нећемо постићи, само ћемо повредити и њега и себе. Ако хоћемо дете да изведемо на прави пут, треба да га саветујемо. Ако оно неће тај савет да прими одмах, треба да га пустимо да се сам смири, и онда, са пуно љубави, да му изложимо да то што је погрешио није добро за њега. И дете ће то онда прихватити, када је то од срца – срцу. Али ако хоћемо по сваку цену да оно буде онако како ми хоћемо, онда од тога нема ништа. Када дете неће да послуша, не треба га тући, него му треба усадити вољу да чини добро.

ПРЕПОДОБНИ СИМЕОН ДАЈБАБСКИ - НА СНИЈЕГУ СУ ЉУЋИ ВУКОВИ, А НА ПОБОЖНОГ ЗЛИ ДУСИ ....

- Не може се одједном научити пливати нити одмах навикнути побожно живјети.
- Из малог јајета изађе крилато пиле, а из смиреног срца добро дјело.
- За рибе су мора и ријеке, а за душу правда и светиња.
- Нема тога лимуна који не мирише ни доброчинства да се неће наградити. Треба лимун да зрене, а награди да дође вријеме.
- Орући земљу не извади рибу и чинећи пакост не доживје мира. Риба је у води, а мир у доброчинству. За обоје треба доста труда.
- Мирног вола чува газда од сјекира, а праведног човјека Бог од напасти.
- Родна воћка земљи гране савија, а кротки смирено главу држи.
- У затвору родбина посјећује затвореника, а у напастима милост Божја човјека.
- Кад лептир слети на цвијет не чује се, а побожни кад учини добро, не хвали се.
- И драча-трн избаци цвијет као вишња и лицемјер се прекрсти као и побожни, али у плодовима сазнаћеш разлику.
- Не остављај сјеме изван земље да га птице не истријебе и не објављуј
доброчинства да их хвале не разнесу. Покриј сјеме земљом, а своја дјела
смирењем.
- За бритву је гладило, а за душу Божја наука; за гладило треба уље, а за спасење треба милостиња.

СВЕТИ ТЕОФАН ЗАТВОРНИК - СКРИВЕНИ ЧОВЕК СРЦА

Сада нам апостол указује на "скривеног човека срца", као на предмет
наших најмарљивијих брига и старања. Ми смо дужни да се украсимо
образујући га у себи. А, шта је, заправо, скривени човек срца ? То је
човек који се образује у срцу, када се у њему зацаре добра расположења и
осећања. Прегледај ова расположења и осећања и видећеш лик скривеног човека срца. Ево тих расположења !
Примивши Божанску силу за живот и побожност, и са своје стране уложивши
сву ревност, пише свети Петар, пројавите у вери вашој врлину, а у
врлини знање, а у знању уздржање, а у уздржању тpпљeњe, а у трпљењу
побожност, а у побожности братољубље, а у братољубљу љубав (2.Пт.1,5-7).

Слично томе и свети Павле набраја унутрашња добра расположења:
Плод Духа јесте љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вера,
кротост, уздржање (Гал.5,22-23). И још: Обуците се, дакле, као
изабраници Божији, свети и љубљени, у милосрђе, доброту, смиреноумље,
кротост, дуготрпељивост... а поврх свега тога обуците се у љубав, која
је свеза савршенства. И мир Божији нека влада у срцима вашим
(Кол.3,12-15).
Сложи из свих ових красота, као из некаквих делова,
једно духовно тело, и имаћеш велелепни лик скривеног човека срца. Затим
поревнуј да се и у твоме срцу зацари сличан човек.

СТАРАЦ ПОРФИРИЈЕ - НАПРЕДУЈТЕ У ЉУБАВИ ХРИСТОВОЈ

Два су пута која нас воде ка Богу: један тежак и заморан, на којем предузимамо жестоке напоре против зла, а други лак, испуњен љубављу. Многи су изабрали онај први, тешки пут и пролили крв своју да би добили Духа Светога, све док нису доспели до велике висине. Ја мислим да је краћи и безбеднији овај други пут, пут љубави. Саветујем вам да и ви идете њиме.
Можете, дакле, да вршите један другачији подвиг: да изучавате реч Божју, да се молите и да за циљ пред очима имате напредак у љубави Божјој, у љубави према Богу и Цркви. Не упињите се да изагнате мрак из собе ваше душе. Отворите неку рупицу да уђе светлост, па ће мрак побећи. Исто важи и за страсти и слабости. Не борите се против њих него их, презирући зло, преображавајте у стваралачке силе. Посветите се појању тропара, читању богослужбених књига, богослужењу, неговању божанске љубави."
"Немојте да бирате негативне начине у покушају да поправите себе. Не треба да се бојите ни ђавола, ни пакла, ни било чега. Све то ствара отпор, реакцију. И ја сам имам неко мало искуство у свему томе. Није вам циљ да седите у чамотињи и грчу да би се поправили. Циљ нека вам буде да живите, да се молите, да напредујете у љубави, у љубави Христовој, у љубави према Цркви Његовој.
Оно што је свето и лепо, што пружа радост души и избавља је од свакога зла, јесте подвижнички напор да се човек сједини са Христом, да заволи Христа, да чезне за Њим, да живи у Христу попут апостола Павла, који је говорио: "А живим - не више ја, него живи у мени Христос" ( Гал. 2,20 ). То нека вам буде циљ! Други напори нека буду тајни, скривени. Оно што треба да преовлађује - јесте љубав према Христу. Она нека вам буде у уму, у мислима, у уобразиљи, у срцу, у хтењу. Ваш најинтензивнији покушај нека се састоји у проналажењу начина како да се сусретнете са Христом, како да се сједините са Њим, како да се Он усели у вас.
Оставите по страни све своје слабости, да противнички зли дух не примети чиме сте заокупљени, па да вас не зграби и прикује за такве мисли и доведе вас до туге и тескобе. Не улажите никакав напор да се ослободите својих слабости. Насупрот томе, борите се и подвизавајте са благошћу и једноставношћу, без грча, напрезања и самоприморавања. Немојте причати себи: сада ћу да притиснем себе да се молим, да стекнем љубав, да постанем добар, и слично. Није добро да се налазиш у грчу и у чамотињи да би постао добар. Тако ћете реаговати још горе.
Све нека у вама бива на благ начин; слободно, а не на силу. Немојте овако говорити у себи: Боже мој, избави ме од тога и тога. Примера ради, од гнева или од туге. Није добро да се молимо на овај начин или да размишљамо о конкретној страсти. У том случају, наиме, нешто се дешава у нашој души и ми се заплићемо још више него раније. Јурни полетно да победиш страст, па ћеш тек тада видети како ће те она обујмити, стегнути и заробити, да нећеш моћи ништа да чиниш!

ПРИЧА О МАРТИ И МАРИЈИ СА ТУМАЧЕЊЕМ

''38. А кад иђаху путем и Он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими Га у своју кућу. 

39. И у ње беше сестра, по имену Марија, која и седе код ногу Исусових и слушаше беседу Његову.

40. А Марта се беше забунила како ће Га дочекати, и прикучивши се рече: Господе! Зар Ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.

41. А Исус одговарајући рече јој: Марта! Марта! Бринеш се и трудиш за много,

42. А само је једно потребно. Али је Марија добри део изабрала, који се неће узети од ње.''

(Јеванђеље по Луки 10; 38-42)

Тумачење:

Марија и Марта су као разум и осећања. Једна без друге не постоје, нису потпуне. Слушкиња и она која расуђује, две су особе, али истовремено и два лица једне особе.

Марта ради, не губи време, ужурбано послужује тражећи погледом шта треба направити. Марија сједи и слуша, отворена је и упија сваку Исусову реч. Марта је свесна своје дужности, и подстиче нас да размишљамо о Божјим даровима. Почевши од живота, родитеља, пријатеља... Дарови су умећа која имамо, познанства која смо стекли. Но, бити свјестан дарова повлачи са собом велику одговорност. Прича о талентима и захтевном господару који жели да донесемо плодове говори нам како ће наш однос према дарованом нам благу умногоме зависити о слици Бога коју имамо. Он је захтеван, али од нас не тражи више него што ми можемо дати. Он нас не суди док се ми сами не осудимо. Божји дарови долазе са слободом: слободни смо радити на њима, донети плод, свако према својим способностима. Марта то ревносно извршава.

Марија слуша, а слушати не значи само перципирати звук. Слушати значи бити послушан, препустити се Речи. Особа која слуша занемарује све што има у себи и ствара простор за оно што долази од другог, био то Бог или човек. Узор вере, Марија мајка Исусова, описана је као жена која слуша и у срцу чува речи и догађаје те пребире по њима. И највећа заповед започиње управо речју: »Слушај!« Марија, Мартина сестра, препознаје то и претпоставља Божју реч свакој другој активности: препушта јој се, расуђује је користећи тренутке Божје присутности.

У коначници, та два става Марије и Марте стапају се у један. Марта која делује према људима и Марија која упија одозго једна другу осветљују.

Верник који учи од Марије и Марте учи се ревности, али учи и то да за све постоји тренутак: време за слушање и време за рад. Мудрост је у разлучивању.

ОВО НАША ДЕЦА НЕ УМЕЈУ ДА НАМ КАЖУ

1. Моје руке су мале: не очекујте савршенство кад распремам кревет, цртам или бацам лопту. Моје ноге су кратке: успорите како бих вас могао стићи.

2. Моје очи не виде свет као ваше: помозите ми да га откријем и немојте ме спутавати

3. Знам да је тешко али немојте ме упоређивати с мојом браћом и сестрама или са другом децом.

4. Моја осећања су крхка. Молим вас, имајте разумевања за моје потребе. Не зановетајте по цео дан. Ни ви вероватно не волите када вам се замера због ваше радозналости.

5. Потребна ми је ваша подршка док растем. Немојте ми приговарати, можете приговарати мојим поступцима, али не приговарајте мени.

6. Пружите ми слободу да самостално одлучујем. Дозволите ми да погрешим како бих могао да учим из својих грешака. Једино тако ћу једнога дана бити способан да доносим правилне одлуке.

7. Кућни послови неће побећи. Ја нећу још дуго бити мали, нађите времена за игру са мном. Ја сам ваш посебан дар, па тако са мном и поступајте.

8. Немојте радити ствари уместо мене. Тада осећам да начин на који ја то радим није довољно добар и да вас разочаравам.

9. Запамтите: Волим вас највише! Ви сте мој свет и све што урадите, односно не урадите оставља траг у мом срцу.

СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ - О ПОКАЈАЊУ

Кад се човек једном истински покаје, не треба више да мисли о гресима учињеним, да не би опет згрешио. Св. Антоније саветује: „Чувај се, да се ум твој не оскврни сећањем пређашњих грехова, и да се у теби не обнови осећање тих грехова". Опет на другом месту вели: „не утврђуј у души својој раније учињене грехове размишљањем о њима, да се они не понове у теби. Буди уверен, да су ти они опроштени од онога времена, када си предао себе Богу и покајању. И у то не сумњај." За св. Амона говорили су, да је он био достигао такво савршенство, да од многе благости није знао више да постоји зло. Кад су га питали, какав је то тесный и прискорбный путь, он одговори: „то је обуздање својих помисли и одсечење сопствених жеља ради испуњења воље Божје". Ко обуздава грешне помисли, тај не мисли ни о својим ни о туђим гресима, и ни о чем трулежном, ни о чем земаљском. Ум је таквога човека непрестано на небу, где нема зла. Тако постепено и у њему нестаје зла, чак и у мислима.

ОБАВЕЗНА МОЛИТВА ЗА УПОКОЈЕНЕ

Материјални и привремени свет у коме обитавају душе у телу је испит за вечност. Како се покажемо овде са таквом карактерном особином и добрим и лошим делима идемо пред Бога на тас, неко ће пре а неко мало касније, али све једно то је све веома брзо, живот је кратак, и по томе ће нам се судити како се покажемо овде. Господ је рекао - " У чему те затекнем твога судњега часа по томе ћу ти и судити". Дакле у каквом стању пређемо из овога света у вечност, без телесну духовну димензију - по томе ће нам се судити. Ако се нисмо исповедили и покајали за грехе ништа нам неће помоћи осим молитви живих који остају за нама, такав је духовни закон слободне воље, сами бирамо пут, Бог помаже али ми сами не прихватамо Његову помоћ а после смрти је касно за лично покајање и све што је могуће је помоћ која стиже од молитви и милостиње намењене за душу које приносе живи.

Малобројни се моле за своје упокојене, или крену пар дана па стану. То је маловерје и лењост и одсуство свести и познања о стању и потреби душе по исходу из тела.

Можемо читати искуства верних и црквењака који су искусили смрт па се вратили у тело или оних који су видели душе у стању после смрти.

Ево један пример монаха коме се јавила душа момка који је страдао мотором на магистрали како се мучи и где је. Душе оних који су прошли са најблажом пакленом епитимијом се налазе у тоталној тами и пустињи, 100 пута им спорије траје време, 1 сат код нас на земљи је у њиховој димензији око 4 дана у доживљају.

Тај моториста је страдао пре пар година а мислио је да су векови прошли до сада. У константној је тами и бриги и досади и страху, ругају му се демони али га не бију, не види друге душе око себе. Рекао је да нема светлости (логично тамо није материјални свет и сунце не сија, а није ни код Господа да светли). Није постио и није живео црквено и као момак је грешио просечно као и многи данас али је срећом био крштен. Господ се смиловао па је допустио Анђелу чувару да сиђе и да му каже да се јави том монаху, душа је махнула и представила се именом, монах је видео душу плавичасте боје као море, као када трепери ваздух, стао је поздравивши га са Христос Васкрсе да не би запао у демонску обману! када је душа одговорила са Ваистину Васкрсе, монах је пришао и дошао до споменика. Душа је стајала уз споменик, душа не види као ми, већ само сенке, и свуда таму и пустињу, јер је била у том стању епитимије без молитви живих за њом. Како је монах очитао канон за упокојене души је лакнуло одмах и само је захваљивала и говорила не заборави ме и питала јел ту за вечност где су остали зашто је заборављен, помолио се за његову душу поново и прочитао акатист, онда је души сишао анђео чувар и више није била сама и демони - црни високи око 3 и по метра са капуљачама су такође одступили, монах је узео да се моли наредних 40 дана за душу младића и дао је име да се спомиње по светињама.

Ето, а породица тог страдало младића не верује у Бога ни у душу осим традиционално и не само да се нису молили за њега после смрти већ су још горе оптеретили душу стављајући цигаре и храну испред споменика, душа је рекла да јој то много отежава муке, парче хлеба које оставе много муке за њега. Рекао је причај људима да постоји душа и живот после смрти, да не живе у сластима, лепе ствари уништавају душе (мислећи на грех) па и најмање сласти. Причај свима. Монах је само рекао, причам ја брате мој али не верују.

Монах је рекао да је таквих душа као мрава свуда и да има много горих стања, али да скори нико не верује у то. Свестан је да ову сурову реалност, истину, неки од нас који су сазнали треба одмерено да кажу и објасне јер се људи плаше али рекао је и то да некада мора и чврста храна да се једе а то је сурова истина.

Ето а у шта се ми надамо када живимо распусно и у греху и у телесности.

Људима је тешко 40 дана да се моле, 40 дана да читају канон за упокојене или акатист а то је преко потребно.

Ако сте заборавили на своје упокојене одмах сада узмите папир и оловку и упишите имена свих својих упокојених предака и пријатеља (осим обешењака, самоубица) и почните сваки дан да читате акатист или канон за упокојене, тако без прескакања 40 дана чините за њихове душе.

Благо и њима и вама ако тако учините, нисте свесни колико им помажете а једино тако и можете а Господ ће да благослови

СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ - ИШТИТЕ ПРВО ЦАРСТВО НЕБЕСКО...

Ако упитате многе људе, зашто не иду у цркву на молитву, обично ће вам одговорити: немам времена, морам да радим! Погледајте те људе, који само раде и не иду у цркву уздајући се само у свој рад, и сравните их са онима који деле време на радина молитву, и брзо ћете се уверити, да су ови други и имућнији и, што је главно, задовољнији. Прича се за два суседа кројача, како су били неједнаки и по раду, и по молитви, и по имању и задовољству. Један од њих имао је велику породицу, а други је био самац. Онај први имао је обичај да свако јутро иде у цркву на молитву, а овај самац никад није ишао у цркву. Онај први не само да је мање радио, него је био и невештији мајстор од овог другог. И онај је имао свега задовољно, а овај је оскудевао. Упита овај онога, како то да он има свега, ма да ради мање одњега. А онај богомољац одговори, да он сваки дан иде у цркву, и уз пут налази изгубљено злато, па позове и свог суседа самца, да пође с њим на молитву, па ће делити нађено злато. И оба суседа почну редовно ићи у цркву, и убрзо се оба изједначе у обиљу и задовољству. Наравно, никакво злато нису они налазили на путу, али је благослов Божји умножавао обиље правим богомољцима. Онима који ишту најпре царства Божија и правде Његове, Бог додаје и умножава све остало, што им је нужно за телесни живот.


(Из књиге Охридски Пролог)

СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ - О МУДРОСТИ

Желиш ли бити мудар, научи разумно питати, пажљиво слушати, мирно одговарати - и престани говорити кад се ништа више нема рећи.

ДИРЉИВО И РЕАЛНО ПИСМО РОДИТЕЉА ДЕТЕТУ

Драго дете,
- Сада још нисам остарила, а када ме будеш видео такву, буди стрпљив са мном и покушај ме разумети …..
– Ако се запрљам у време ручка, и ако се не могу сама оденути, буди стрпљив ….
– Сети се сати, које сам потрошила, док сам те томе научила ….
– И ако у разговору понављам исте ствари увек поново, немој ме прекидати, саслушај ме ….
– Када си био мален, морала сам ти исту причу читати увек поново, пре нeго што си утонуо у сан …..
– Ако се не будем желела купати, не исмејавај ме и не вређај. Сети се како сам те морала ловити и измишљати хиљаду разлога, да би ти ушао у каду …..
– Кад опазиш моје непознавање нове технологије, дај ми времена и немој ме
гледати с ‘подсмехом на лицу ……
– Ја сам тебе научила много ствари: правилно јести, правилно се обући, суочити се са животом …..
– Ако некад у разговору заборавим или изгубим нит разговора, дај ми мало времена, да се присетим и ако ми то не пође за руком, немој се узнемиравати …..
– Није ми најважнија ствар на свету наш разговор, већ то, да сам с ‘тобом и да ме знаш слушати …..
– Ако не будем желела јести, немој ме присиљавати да једем …. Сама знам најбоље, када ми је храна потребна, а када не ……
– Када ми уморне ноге више неће дозвољавати да ходам, пружи ми руку једнако као што сам је ја пружала теби, када си правио прве кораке ……
– И ако ти једном кажем, да више не желим живети, да желим умрети, не љути се на мене, једнога дана ћеш ме разумети ….. Једном ћеш спознати, да сам ти упркос свим учињеним грешкама, желела само најбоље и покушала сам те припремити на путовање живота ……
– Не жалости се, не љути се и не осећај се беспомоћан, када ме будеш гледао поред себе такву …..
– Буди ми ослонац, помози ми завршити путовање с ‘љубављу и стрпљивошћу.
Вратићу ти осмехом и неизмерном љубављу, коју сам одувек чувала само за тебе.
Волим те,
твој родитељ.

ПОУЧНА ПРИЧА - ИСТИНСКА СРЕЋА

Истинска срећа
Луксузна јахта усидрила се у једном малом мексичком рибарском селу.
Власник јахте је био одушевљен квалитетом рибе коју је тамо купио од локалних рибара па их је упитао колико им времена треба да улове тако добру рибу.
"Не треба нам дуго" - одговорише рибари.
"А зашто не останете дуже на мору и уловите још више?"
Одговорише му да је оно што улове сасвим довољно за њих и њихове породице.
"Па шта радите са толиким слободним временом?"
"Спавамо, мало ловимо рибу, играмо се са својом децом а поподне сиесту проводимо са својим женама. Увече излазимо у село, састајемо се са пријатељима, попијемо понеко пиће и отпевамо пар песама. Наш живот је до краја испуњен."

Господин турист им предложи: "Дипломирао сам економију на Харварду и могу да вам помогнем: ловите рибу дуже свакога дана, продајте је и тим новцем купите већи брод."
"И шта онда?"

"Уз већи брод уловићете још више рибе, а онда тим новцем можете купити још један брод, па још једну читаву флоту. Уместо да продајете рибу посреднику, можете преговарати директно са великим произвођачима; можете и сами постати један од њих. Затим се можете преселити из овог села у Мексико Сити, Лос Анђелес или чак Нујорк ! Из тих градова можете водити свој велики нови посао!"
"Колико би нам времена требало за то?"
"Двадесет до двадесет пет година".

"И онда?"
"Онда? Е, пријатељи, сада постаје занимљиво. Кад вам се посао добро разграна, можете почети с продајом и куповином деоница и зарадити милионе!"
"Милионе? Стварно? А онда?"
"Онда можете отићи у пензију, живети у малом селу на обали, спавати до миле воље, ићи на пецање, играти се с унуцима, проводити сијесте са женама, а вечери с пријатељима уз пиће и песму."
"Свака част, господине, али то је оно што већ имамо сада. Зашто бисмо узалуд потрошили двадесет пет година?", упиташе Мексиканци.

Поука: У животу увек морате знати шта је истинска срећа, јер она је вероватно већ ту у вама!!!