СВЕТИ ИГЊАТИЈЕ БРЈАНЧАНИНОВ - О ЉУБАВИ ПРЕМА БОГУ

Љуби Бога тако како је Он заповедао да га љубиш, а не тако како мисле да га љубе самообманути занесењаци.
Не стварај себи усхићења, не узнемиравај своје нерве, не распаљуј се пламеном вештаственим, пламеном твоје крви. Жртва благопријатна Богу је смирење срца, скрушеност духа. Бог се са гневом одвраћа од жртве која је принесена са уображеношћу, са гордим мишљењем о себи, чак и ако је то жртва паљеница.
Гордост доводи нерве у узнемиреност, узбуркава крв, побуђује машту, оживљава пали живот; смирење умирује нерве, обуздава узбурканост крви, уништава маштарење, умртвљује пали живот, оживљава живот у Исусу Христу.
Послушност пред Господом је боља од жртве, и покорност је боља од претилине овнујске, говорио је пророк израиљском цару, који се усудио да принесе Богу неправилну жртву (1 Сам 15,22): ако желиш да принесеш Богу жртву љубави, немој је принети самовољно, по непромишљеној страсти; принеси је са смирењем, у оно време и на том месту, када и где је Господ заповедио.
Духовно место, једино на ком је заповеђено да се приносе духовне жртве јесте - смирење.
Господ је верним и тачним обележјима означио онога који воли и онога који не воли. Он је рекао: Ако ме неко љуби, ријеч моју држаће. Ко мене не љуби, ријечи моје не држи (Јн 14, 23-24).
Хоћеш да се научиш љубави Божијој? Удаљи се од сваког дела, речи, помисли, осећања које је забрањено Јеванђељем. Твојим непријатељством према греху, који је толико мрзак свесветоме Богу, покажи и докажи твоју љубав према Богу. Сагрешења, у која се упадне по немоћи, одмах лечи покајањем. Али боље се труди да не допушташ себи ни та сагрешења, строго бдијући над собом.
Хоћеш да се научиш љубави Божијој? Пажљиво изучавај заповести Господа у Јеванђељу и труди се да их оствариш на самом делу, труди се да јеванђелске врлине претвориш у навике, у твоје особине. Особина онога који воли је да тачно испуњава вољу онога ког воли.
Заволех заповести Твоје већма од злата и топаза (драгог камена). Ради тога по свима заповестима Твојим управљах се, сваки пут неправедан омрзох (Пс 118,127128), говори пророк. Такво владање је неопходно ради очувања верности Богу. Верност је неизоставни услов љубави. Без тог услова љубав се раскида.
Непрестаним удаљавањем од зла и испуњавањем јеванђелских заповести - чиме се извршава све јеванђелско морално учење - достижемо љубав Божију. Самим тим, ми пребивамо у љубави према Богу: Ако заповијести моје одржите, остаћете у љубави мојој (Јн 15,10), рекао је Спаситељ.
Савршенство љубави састоји се у сједињењу са Богом; напредовање у љубави повезано је са неисказивом духовном утехом, насладом и просвећењем. Али у почетку подвига ученик љубави мора издржати жестоку борбу са самим собом, са својим дубоко повређеним бићем: зло, које је урођено природи палој у грех, постало је за њу закон, који се бори и негодује против Закона Божијег, против закона свете љубави.
Љубав према Богу заснива се на љубави према ближњем. Када се код тебе ублажи злопамћење: тада си ти близак љубави. Када твоје срце осени свети, благодатни мир у односу на читаво човечанство: тада си ти пред самим вратима љубави.
Али та врата се отварају само Духом Светим. Љубав према Богу је дар Божији у човеку, који је себе припремио за примање тог дара, чистотом срца, ума и тела. По степену припремљености бива и степен дара: зато што је Бог и у својој милости - правосудан.
Љубав према Богу потпуно је духовна: Што је рођено од Духа, дух је (Јн З.6).
Што је рођено од тијела, тијело је (Јн 3,6): телесна љубав, као рођена телом и крвљу, има вештаствена својства, трулежна. Она је непостојана, променљива: њен огањ потпуно зависи од твари.
Слушајући из Писма, да је Бог наш огањ (Јев 12,29), да је љубав огањ, и осећајући у себи огањ природне љубави, немој помислити да је то један исти. Не! Та два огња су међусобно супротстављена и гасе један другог. Служимо угодно Богу са поштовањем и страхом. Јер Бог наш је огањ који спаљује (Јев 12,28-29).
Природна љубав, пала љубав, распаљује крв човека, доводи до узнемирености његове нерве, побуђује машту; света љубав хлади крв, умирује и душу и тело, вуче унутрашњег човека ка молитвеном ћутању, погружава га у занос смирењем и духовном сладошћу.
Многи подвижници, примивши природну љубав као божанску, распалили су своју крв, распалили су и машту. Стање распаљености веома лако прелази у стање помаме. Оне који се налазе у распаљености и помами многи су сматрали за испуњене благодаћу и светошћу, а они су несрећне жртве самообмане.
Било је много таквих подвижника у западној Цркви, од времена када је она упала у папизам, који богохулно приписује човеку божанске особине, и човеку одаје поклоњење, које одговара и приличи само Богу; ти подвижници су написали много књига у свом распаљеном стању, у ком им је помамљена самообмана изгледала као божанска љубав, док им је растројена уобразиља приказивала мноштво виђења, ласкајући њиховом самољубљу и гордости.
Сине источне Цркве! Удаљи се од читања таквих књига, удаљи се од слушања поука самообманутих. Руководи се Јеванђељем и светим оцима истинске Цркве, у смирењу узлази ка духовној висини љубави божанске, кроз посредство извршавања Христових заповести.
Поуздано знај да је љубав према Богу највиши дар Светог Духа, а човек се само чистотом и смирењем може припремити за примање тог великог дара, којим се мења и ум, и срце, и тело.
Узалудан је труд, он је бесплодан и штетан, када тражимо да превремено откријемо у себи високе духовне дарове: милосрдни Бог их даје у своје време, постојаним, трпељивим, смиреним извршиоцима јеванђелских заповести. Амин.

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ - УЧИТЕ ДА СЕ МОЛИТЕ

Учите да се молите. Принуђујте себе на молитву. У почетку то пада тешко, али, уколико се више присиљавате, утолико она постаје све лакша.

Шта је то молитва? То је окренутост срца и ума Богу; то је посматрање Свемогућег, Сведоброг и Свемудрог. Молитва је разговор створа са својим Творцем, у пуном страхопоштовању, а при најобилнијој свести о својој слабости и ништавности, при најдубљем покајању срца и чврстој одлуци да се изменимо; у поверавању свемогућој Божјој помоћи.

Ако се молите помоћу молитвеника, онда не журите, него се трудите да сваку ријеч искреним срцем искажете.
Ваше ће се срце повремено успротивити, остајаће хладно, понекад ће се страшно узбудити, или се удаљити. Срце морате да обуздавате и да га сабрано окрећете Богу. Упућујте Господу и сопствене речи у молитви. Наше сопствено муцање Њега нарочито радује. Са мало наших, свесрдно изговорених, речи ми се наслађујемо блаженством више него при дугој туђој молитви.

При свему је одлучујућа близина срца Богу. Дајте Богу ваше срце које га искрено воли, као што волите своје родитеље, добротворе и пријатеље, и осетићете блаженство те праве, чисте љубави. Бог говори: ''Сине, дај ми твоје срце'', јер срце је наше средиште, да – сам човек. Ко се не моли од свег срца, тај се уопте не моли.

Код молитве све зависи од искрености. Срце мора жарко да чезне за оним што моли.

Моли се вјерно и чврсто. Изнеси своје потребе јасно, свјесно и од свег срца.
Вјеруј при том, непоколебљиво, да Господ над тобом бди, колико си уверен да те твој отац гледа - са разликом, да те небески Отац у свим покретима твога бића у потпуности прозире.

Пажљива, искрена молитва сједињује вас с Богом и испуњава Његовим даровима - истином, миром и радошћу, смирењем и љубављу.

При мољењу треба чврсто вјеровати у снагу молитве; треба имати поверења у то да нас исуњење молбе прати као сенка што прати наше тело. Код Бога је реч равна делу. Као што се увис бачен камен сигурно враћа на земљу, тако доспевају речи верујуће молитве к Богу. Господ услишује и испуњава сваку реч наших молитава, само ако од срца долазе.

Мораш ли јутром рано на посао? Устани онда раније и моли се ревносно, добићеш мир, снагу и пун успех.
Јеси ли увече уморан и хоћеш, што је могуће брже да паднеш у постељу? Одвој, ипак, времена и моли се од свег срца - спаваћеш спокојно и мирно.
Гони ли те жеља твојим дневним задацима – приморај себе на сабрану молитву, навикни се мировању у Богу и све што ти је на

МОЛИТВА ПРИЈЕ ПОЧЕТКА РАДА

Приступајући сваком послу, ваља се пре свега усрдно помолити Богу да ниспошаље Божији благослов за наш рад. Треба прочитати молитву "Пред почетак сваког (доброг) посла", затим добро промислити како најбоље обавити предузети посао, и тек тада приступити раду.
(старац Сава Псково-Печерски)

МОЛИТВА ПРИЈЕ ПОЧЕТКА РАДА

Господе Исусе Христе,Сине Божији,помилуј ме грешног.(трипут)
Господе Исусе Христе,Јединородни Сине Оца Небеског,Који је без почетка,Ти си рекао Твојим пречистим устима:"Без Мене не можете ништа чинити."Господе мој,вјером и срцем примам у душу своју то што си рекао,клањајући се благости Твојој,помози ми грешном на дјелу које почињем,да га са Тобом довршим,у име Оца и Сина и Светога Духа.Амин.

СТАРАЦ ЈОВАН ЖУРАВСКИ - O ДУХОВНИМ РУКОВОДИТЕЉИМА

Још једно оштро питање, које тешко преживљавају они који се спасавају:
"Ко ће нам бити духовни руководитељ на нама непознатом и опасном путу".
Оно плаши врло многе. Искусних стараца нема. Нестало је и духовних путеводитеља ка "скривеном животу у Христу". Свети оци, међутим, говоре да се без искусног руководитеља нико тим делањем не може спасавати.
Шта, дакле, да се ради? Како да се поступи?
Дивни Бог је у својој мудрости, међутим, преко светих својих, тј. древних молитвеника о нама предјавио врло утешну реч. Њиховим устима Он је саопштио да ће наши духовни наставници у последња времена бити "богомудри списи светих отаца" (по речи Пајсија Величковског, епископа Игњатија и других) и "разноврсне невоље" (по речи аве Исхириона и других отаца).

СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ СВЕТОГОРАЦ - ТРЕБА ДА СТЕКНЕМО ДОБРО СТАРАЊЕ

Прво треба да тражимо Царство Божије и оно је наше старање, а све остало ће нам бити додато. Ако се човек заборавља у овом животу, губи време и упропаштава се. Ако се не заборавља и припрема се за онај живот, онда тај његов живот има смисла. Када човек размишља о оном животу, све се мења. Ако размишља како себи да угоди овде, онда се мучи, умара и живи у греху.
Нека вас не хвата нервоза: "Сада треба да урадимо ово, па после оно", јер ће вас у таквом стању затећи Армагедон (Отк. 16,16). А нервоза када нешто припремате је оД демона. Подесите таласну дужину на Христа, јер ћете иначе само наизглед живети поред Христа, али ће у вама' бити светско умовање, а плашим се да вам сe не догоди оно што се десило лудим девојкама [из јеванђелске приче].
Мудре девојке нису поседовале само доброту: поседовале су и добро старање: поседовале су будност, нису биле равнодушне. Луде девојке су биле равнодушне: нису поседовале будност. Зато је Господ рекао "Стражите" (Мт. 25,13). Биле су девојке [девственице], али луде. Ако је нека од рођења луда, то је за њу благослов Божији. Иде у онај живот без полагања рачуна. Али девојка која има памети, а живи као да је луда, за њу нема оправдања судњега дана.
Видите ли шта се у Јеванђељу прича о случају Марте и Марије, како је старање учинило да се Марта понесе на неки начин дрско? Чини се да јој је у почетку Марија помагала, али кад је увидела да нема краја њеним припремама, остави је и оде. "Шта, зар да пропустим реч Христову због салата и колача?", помислила је. Ни Христос није марио да једе Мартине салате и друга јела.. А Марта се тада осетила погођеном, па рече: "Господе, зар ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим?" (Лк. 10, 40)
Поведимо рачуна да се и нама не деси то што се десило Марти. Сви треба да се молимо да пожелимо да будемо добре "Марије".

СВЕТ ТЕОФАН ЗАТВОРНИК - БУДИ СВИМА СЛУГА, БУДИ ПОСЛЕДЊИ МЕЂУ СВИМА

Хришћанство у пуној мери задовољава наше стремљење ка првенству. Али, како ? На сасвим други начин него свет. Хоћеш ли бити први ? Буди свима слуга, тј. буди последњи међу свима. То је толико суштински важно, колико је важно свој живот уређивати по примеру Господа Христа. Господ говори: Син Човечји није дошао да му служе, него да служи и да даде живот свој у откуп за многе (Мт.20,28). Господ служи, па чак и ноге својих ученика пере. Према томе, ни ми не треба ни због чега да се стидимо у служењу другоме. Са чим и како можеш - само служи. Прилике има на сваком кораку: гладног нахрани, нагог одени, странца у дом прими, болесног посети и нађи му се при руци, и изађи у сусрет свакоме ко има потребу. И не само телу, него и души другог послужи: уразуми, дај савет, укажи на добру књигу, утеши, поткрепи. Реч је врло снажно средство при помоћи: њоме дејствује душа. Сусревши се са другом душом, она јој додаје снаге.

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ - О ЗЕМАЉСКИМ ДОБРИМА

Сачувај кротко и мирољубиво расположење према брату чак и кад те подмукло или лукаво (или опет нехотично) лишава и последњег иметка. Покажи да у ближњему волиш образ Божији више од свега земаљског и трулежног, те да љубав твоја никад не престаје (1.Кор.13,8). И који твоје узме, не ишти (Лк.6,30). И који хоће да се суди са тобом и кошуљу твоју да узме, подај му и хаљину (Мт.5,40). Нека те не посрами враг већом надом на прах земаљски (тј. новац и хлеб), неголи на Бога. Нека он буде посрамљен твојим снажним уздањем у Бога и у Његову свету реч. Јер, не живи човек о самом хлебу, но о свакој речи која излази из уста Божијих (Мт.4,4). Обрати пажњу: О свакој речи. Јер, свака реч Владике Творца може да подржи твој живот, као што свака реч може да створи и претвори хиљаде створења. Јер Он рече, и постадоше, Он заповеди,и сазда се (Пс.32,9) све створење. Он је речју из небића привео у биће милијарде небеских, бесмртних војски. Осветивши их Духом Светим, он их снажи и подржава у постојању. Немој безумно понижавати достојанство свог бесмртног духа сујетним надањем у прах земаљски. Напротив, говори: "Бог је уздање моје". Или: "Надање је моје Отац, прибежиште је моје Син, заштита је моја Дух Свети, Тројица Света"! Међутим, како је много међу нама оних који се љуте и разбесне када их лише само неког невеликог дела њиховог иметка, али не и последње рубље. Колико је тада узрујаности, гнева, горчине, горких прекора, роптања, понекад и проклињања! Боже праведни! Прах звани новац или храна и пиће изазивају толику буру у нашим хришћанским душама, тј. нама који знамо речи нашег најслађег Спаситеља: Не брините се душом својом, шта ћете јести или шта ћете пити; ни телом својим, у што ћете се оденути. Погледајте на птице небеске како не сеју, нити жању, ни сабирају у житнице, па Отац ваш небески храни их. Иштите најпре Царство Божије и правду његову, и ово ће вам се све додати (Мт.6,25; 26; 33). Или: Нико не живи од имовине своје, што је сувише богат (Лк.12,15). Боже мој, шта смо доживели? Чиме смо ми бољи од незнабожаца по свом начину живота? Где је наша вера, нада на Бога и љубав према ближњем? О, надмености сатанска! О, стиде наш! Оче небески! Ти, који знаш шта нам треба и који нам дајеш и пре него што заиштемо (Мт.6, 8), помилуј нас неверне, незахвалне и покварене! Ми чујемо твоје милостиве речи, Владико: Нећу те оставити нити ћу од тебе одступити (Јев.13,5). Па ипак, свакодневно се прелешћујући земаљским добрима, ми их преступамо и нарушавамо твоју вољу.

ПОУЧНА ПРИЧА

Једног дивног јутра анђео је летео по природи и објашњавао свима како да што боље ураде свој, од Бога им дати, посао.
Мека вода је имала задатак да пробуши тврд камен, лагани ветар да растера тешке црне облаке, птичица да прелети океан…
- А шта ја да радим? – упитала је једна мајушна семенка.
- Израсти у велико дрво! – рече јој анђео.
- Не могу! То је немогуће! – запрепасти се семе.
- Никада немој да кажеш „не могу” пре него што покушаш из све снаге. Тек кад урадиш све што можеш – смеш да кажеш да не можеш. Али – видећеш да можеш! А зашто можеш више него што можеш? Зато што Бог притиче у помоћ онима који се труде! – рече анђео семену и одлете код мрава, који је носио мрву тридесет пута тежу од себе. Семе је покушало – и успело!
Ти си човек. Ако већ не можеш да имаш више вере, наде и упорности од воде, ветра, птичице, семена и мрава – немој ни мање! Срамота је.

СВЕТИ ТЕОФАН ЗАТВОРНИК - ПУСТИТЕ ДЕЦУ ДА ДОЛАЗЕ К МЕНИ (Мк 10,14)

Ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у Царство небеско (Мт.13,3). Устројство детињег срца је образац. Деца су, све док се у њима не разоткрију егоистичка стремљења - пример за подражавање. Шта видимо код деце? Пуну веру која не расуђује, беспрекорно послушање, искрену љубав, безбрижност и мир под кровом родитеља, живост и свежину живота, покретност са жељом за учењем и усавршавањем. Ипак, Спаситељ посебно наглашава једно њихово својство - смирење: Који се понизи као дете ово, онај је највећи у Царству небеском (Мт.18,4). Јер, ко има смирење, може имати и остале врлине. Оно се јавља у савршеном облику пошто су друге врлине већ расцветане у срцу и приближавају се зрелости. Оно је њихов венац и покров. То је тајна духовног живота у Христу Исусу Господу нашем. Што је ко виши, то је смиренији, јер јасније и опипљивије види да се не труди и не успева он, него благодат која је у њему. То је мера раста пуноте Христове. Јер, у Христу Исусу је велико што је унизио себе и био послушан до смрти.

СВЕТИ ИГЊАТИЈЕ БРЈАНЧАНИНОВ - О СЛЕДОВАЊУ ГОСПОДУ НАШЕМ ИСУСУ ХРИСТУ

Када људи који су нам блиски по телу покушају да нас одвоје од следовања вољи Божијој, покажимо према њима свету мржњу, попут оне коју показују јагњад према вуковима, тако што се не претварају у вукове и не бране се зубима од вукова (Мт 10,16). Светом мржњом према ближњима остаје се веран Богу, не прихватајући порочну људску вољу, чак и кад су ти људи наши најближи сродници. Великодушно подносимо ожалошћења која нам наносе и молимо се

за њихово спасење - никако им не упућујући оштре речи и њима сродна дела, јер то је мржња палог бића, мржња која је Богу противна.
Спаситељ је рекао: Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир него мач. Јер сам дошао да раставим човјека од оца његово! и кћер од матере њезине, и снаху од свекрве њезине (Мт 10,3435). Јер сам дошао како ове речи Господње тумачи свети Јован Лествичник - да раставим богољупце од светољубаца; телесне од духовних, славољубиве од смиреноумних: Бог се радује одвајању и растављању, онда када се оно чини из љубави према Њему.
И пророк је назвао земљу местом свога доласка (в. Пс 118, 19), а себе дошљаком и странцем у њој: Јер ја сам дошљак код Тебе и пролазник, као сви оци моји (Пс 38, 13), како каже у својој молитви Богу. Како очигледна и опипљива истина! Истина коју су људи заборавили, без обзира на сву њену очигледност. Ја сам - дошљак на земљи; рођењем сам дошао, смрћу ћу отићи. Ја сам - пропазник на земљи: пресељен сам на њу из раја, где сам себе укаљао и оскврнио грехом. Бићу пресељен и са земље, из тог мог привременог изгнанства у које ме је мој Бог послао, како бих се покајао, очистио од греха и поново постао способан за живот у рају. Због своје упорне, крајње непоправљивости требало је да будем вечно гурнут у адску тамницу. Ја сам - странац на земљи, странствовање почињем у колевци, а завршавам у гробу: странствујем од детињства до старости, у различитим околностима и земаљским ситуацијама. Ја сам - дошљак и пролазник, као сви оци моји. Моји оци су били дошљаци и странци на земљи: дошли су на њу рођењем, а смрћу су је напустили. Изузетка није било: још нико од људи није остао заувек на земљи. Отићи ћу и ја. Мој одлазак већ почиње: снага ме напушта, старост ме савлађује. Отићи ћу, отићи одавде, јер је то непобитна чињеница и непромењиви закон Творца и Бога мог.

СТАРАЦ ЈОСИФ ИСИХАСТА - АКО СИ ПАО – УСТАНИ !

Чедо моје, добио сам твоје писмо и видео у њему твоје неспокојство. Али не тугуј чедо моје. Не буди тако неспокојан. Ако си поново пао – поново устани. Ти си призван на пут небески. Ништа није чудно, ако се онај који трчи понекад и спотакне. Само треба да у сваком тренутку има трпљење и покајање. Стога се покај кад год погрешиш, и не губи време. Колико оклеваш да затражиш опроштај, толико допушташ лукавом да у теби пусти корене. Не допусти му да те изнервира на твоју штету.

Дакле, не очајавај када падаш, него са усрђем устани и учини метанију, говорећи: Опрости ми, Христе мој, човек сам и слаб сам. Није те Бог напустио, како кажеш, али пошто је у теби још много световне гордости и много сујете, наш Христос допушта да грешиш и да падаш, да би свакодневно чувствено постао свестан своје немоћи, да би трпео оне који сагреше, да не би осуђивао своју браћу када погреше, и да би их укрепио.

Значи, колико год пута да паднеш, поново устани и затражи опроштај. Не скривај тескобу у свом срцу, јер су тескоба и чамотиња радост лукавога из којих се рађа много тога и од којих се душа испуњава горчином, док духовно расположење покајника говори: Сагреших, и опрости ми Оче, и на тај начин прогони тескобу. Зар ја, каже, нисам човек, и зар нисам слаб? Шта ја уопште могу да учиним? Заиста, чедо моје, то је тако. Имај храбрости. Човек стоји на својим ногама само онда, када дође благодат Божија. Ако нема благодати, непрестано се тетура и непрестано пада. И зато буди одважан, и не плаши се.

Видиш ли како је брат, о којем пишеш, претрпео искушење? И ти тако исто чини. Устрој у себи одважан начин размишљања пред долазећим искушењима. Она ће свакако доћи, јер су ти неопходна. Другачије се нећеш очистити. Остави то што ти говоре немар и чамотиња. Не плаши их се. Као што су, благодаћу Божијом, прошла она претходна, тако ће проћи и ова, чим заврше свој посао. Искушења су лекови и исцелитељске траве, које лече видљиве страсти и наше невидљиве ране.

Ти, дакле, имај трпљење, да би свакодневно био на добитку, да би сабирао награду, починак и радост у Царству Небеском. Доћи ће ноћ смрти, када више нико не може да дела. Зато пожури – јер времена је мало!

Нека ти ово буде познато – бољи је један дан победничког живота са венцима и наградама, него многе године проведене у нераду. Јер, један дан подвига (борбе) у познању и чувствовању душе, вреди колико и педесет година онога који се бори немарно и без познања.

Без борбе и проливања крви не очекуј ослобођење од страсти. Након преступа, на нашој земљи расте трње и чичак. Заповеђено нам је да их почупамо, али се они искорењују само са великим болом, раскрвареним рукама и многим уздасима. Зато плачи, проливај реке суза, и омекшаће земља срца твога. А када је земља натопљена, лако ћеш искоренити трње.

ИстиноЉубље свима вама!

ХИЛАНДАРСКИ ПРЕВОДИ - КОЈИ ДУХ ВЛАДА У ТЕБИ?

Разликуј у себи Духа животодавног од
духа душегубног и убиственог
Преподобни Серафим Саровски

За напредак у духовном животу најбитније је устројство душе. Јер, ради се само о једном: да се наша унутрашња природа преобрази. Стога је неопходно да се душевни покрети проверавају, те да се зна која су стања за молитву повољна, а која јој сметају. У човеку делују две снаге у супротним правцима: животодавна снага добра и смртоносна снага зла. Душа је њихово бојиште. Ове две снаге се препознају према својим одређеним особинама.
Ако су у твојој души добре мисли, ако твоје срце осећа мир и радост, ако ти је лако и угодно - у теби је благи Дух Свети, дух врлине, духовне слободе, великодушности, мира и радости (свети Јован Кронштатски). Добри дух те чини скромним, мирним и добродушним. Он говори са тобом о истини, чистоти, смирењу, искрености, миру и свим добрим делима и врлинама. Ако је све то у срцу твоме, очигледно је весник истине у теби.
Ако се, насупрот, појаве мрачне мисли и зли покрети срца, ако си стешњен и лако западаш у срџбу - извесно је да је кушач у теби. Теби у стешњености срца и пометености тешко пада да срцем Бога призовеш, будући да непријатељ везује душу. Зли дух је дух сумње, неверја, похоте, сметености, невоља и немира. Зли дух те чини човеком тврда срца, жучним и неразумним (преподобни Серафим Саровски).
Он помрачује савест, стврдњава срце и испуњава га самодопадљивом опсеном. Он разара твоју унутрашњу сабраност кроз бескорисне маштарије, баца те у бујицу разједајућих осећања, рањава те кроз пожуде и везује кроз страсти. Он испуњује дрскошћу, самооправдањем и тврдоглавошћу. Он те гони са једног посла на други, који изгледа добар, премда му није време, или му не одговара место, или му је погрешна мера. Тиме он узбуњује душу. Он наводи душу да прихвати мале грешке, које спочетка изгледају сасвим безазлене. Ако их душа прихвати, он је заводи у друге грешке, правдајући је тиме што се оне дешавају повремено, и што су под нарочитим околностима, наводно, дозвољене. Ако душа и у њих падне, већ се предала злу. Јер, ђаво неће престати да у истом правцу непрестано делује (свети Теофан Затворник).
Човек који се одвоји од Бога, губи снагу коју Он дарива. Он више не може да изађе на крај са својим душевним покретима, са својим телом, са спољашњим догађајима и утицајима. Он тада упада у многопословност и у пожуде, живећи сасвим у спољашњости и заборављајући на Бога.
По тим знацима се сазнаје када је у човеку Дух Божији, а кад кушач.

ПРЕПОДОБНИ ДОРОТЕЈ - МИЛОСТ ДУШИ

Нико не може рећи: Ја сам сиромах и немам одакле да дајем милостињу, јер ако не можеш да даш колико и богати који своје дарове полаже у ризницу, онда бар дај две лепте, слично удовици, и Бог ће то од тебе примити радије него дарове оних богаташа. Ако ни то немаш, онда бар имаш снаге и можеш услугом да учиниш милост слабоме. А ако ни то не можеш, онда можеш речју да брата утешиш. Ако ни то ниси у стању, можеш, кад се раздражи на тебе брат твој да учиниш милост и да га поднесеш у време његовог смућења видећи га искушаног од заједничког непријатеља, и уместо што би му рекао неку реч и још више га смутио, можеш оћутати чинећи милост његовој души одвлачећи га од непријатеља. Можеш, опет, ако ти некад згреши брат твој, да му учиниш милост и да му опростиш његов грех, да би и ти примио опроштај од Бога, јер је казано: Опростите и опростиће вам се (Лк.6,37). И тако ћеш чинити милост души брата свога отпуштајући му оно што је згрешио према теби. Јер, Бог нам је дао власт да, ако хоћемо, отпуштамо преступе једни другима. Ако, дакле, немаш чиме да учиниш милостињу телу, учини милост души његовој. А каква је милост већа од тога да се помилује душа? Колико је вреднија душа од тела, толико је и милост учињена души већа од милостиње учињене телу.

СВЕТИ ИГЊАТИЈЕ БРЈАНЧАНИНОВ - ЧУВАЈ БЛАГОДАТ БОЖИЈУ

Када примиш небески дар трпљења, стражи над собом, да би сачувао благодат Божију, како се грех не би неопажено ушуњао у твоју душу или тело. Ако немарно и непажљиво пустиш да грех продре у тебе, и то нарочито онај грех коме је твоје слабашно тело посебно склоно, а који поробљава тело и душу, благодат ће те онда напустити, остављајући те огољеним и усамљеним. Тада ће се жалост, дата ти на спасење и заштиту, тешко надвити над тобом, сломити те тугом, потиштеношћу и очајањем, попут онога ко чува дар Божији без благодарности. Зато хитај да истинским и одлучним покајањем, чистотом и даром трпељивости, очистиш своје срце, будући да дар Духа Светога обитава само у чистоме.
Свети Игњатије Брјанчанинов.+++

ПРАВА ВЕРА У БОГА

Старац Висарион кренуо је једном пешице на дужи пут са искушеником који се звао Дулас. Пешачили су дуго. Сунце их је пекло и зној се сливао, попили су били сву воду коју су имали. Једна мисао престравила је искушеника: «Немамо воду, шта ћемо сада да радимо?,» и рекао је молећиво:
-Старче, жедан сам, а воде више немамо. Шта ће бити? Пут нас само води поред мора, а оно је пуно сумпора и соли. Никаквог извора нема у близини? Старче помоли се Господу, умрећемо!- глас му је био пун очаја.

На то је старац онако знојав рекао:
-Господе, дај прилику свом рабу Дуласу да види Твоју моћ. Видиш његов труд и добре намере. Као што си некада са Твојим Светим Мојсијем претворио горку воду у Мери у слатку због твог народа, као што си извео на Хориву воду из камена, тако и овде учини чудо!
Приближио се мору и пао на колена, исто то је урадио и искушеник. Шапутао је молитве, уперио је поглед према небу и устао. Узео је свој прут и прекрстио један део воде (плићака): «У име Оца и Сина и Светога Духа,» рекао је с вером и сигурношћу:
-Ти Господе си нам обећао да све што тражимо у име Твоје, да ћеш нам дати. Заслади нам Господе мало воде!- умочио је прут у воду и наредио искушенику да пије. Дулас није могао да верује, знао је за светост старчеву, али ово превазилази сваку машту.
-Попиј дете моје, то је Божији дар, попиј да утолиш жеђ. - рекао је старац као да се десило нешто потпуно нормално, свакидашње. Искушеник је почео са неповерењем да пије, држећи у устима воду и окрећући је да би осетио њен укус.
-Па, ова вода је чиста и питка као са најчистијег планинског извора! – узвикнуо јеизненађен. Пио је поново и поново, то исто је урадио и старац утоливши своју жеђ.
-Благословено Име Твоје Господе, слава Теби! - прошапутао је -Ма шта радиш ту?- узвикнуо је изненада искушенику.
-Старче, пуним наше флаше, дугачак пут је пред нама, требаће нам воде, можда и ово неће бити довољно. - рекао је изненађен.
-Дете моје, зар ниси ништа разумео, зашто си маловеран? - осетило се разочарење у старчевом гласу: -Зар ниси видео својим очима да нас прати Промисао Божији? Господ је овде присутан, са нама је, Дуласе. Он брине о нама и тако постојимо јер нас Он држи. Ако, као што је и Он сам рекао, храни и најмању птичицу и најмању травчицу, колико ће више нас, које је по свом лику саздао.
Господ који је овде засладио слано море, Он ће бити и убудуће када нам затреба. Господ овде, Господ и тамо.
Први пут у животу искушеник Дулас је разумео шта значи истинска, права вера у Бога.

† † † У ДЕЦЕМБРУ † † †

† † † У ДЕЦЕМБРУ † † †



1. Снег је пао и све је покрио. Сва природа лежи под снегом као мртвац под мраморном белом плочом. Но, испод те надгробне плоче, снага целе природе дејствује, семена се снаже и спремају за васкрсење чим се у пролеће бела плоча са њих дигне. Покриј и ти спољашњом равнодушношћу и тишином своје унутрашње благо, тј. реч Божју, која у теби хвата корена, растући у дубини док не дође време да расте у висину.
2. Кад је напољу хладно и неугодно, човек најрадије борави унутра, у затвореној кући, крај топлог огњишта. Тако се духован човек повлачи унутра у себе. Ту се осећа најугодније, најтоплије и најсигурније. Свет је за њега неугодан и хладан, он га види само у једној боји. Све му је једно. Чудо које је он открио унутра у себи, превазилази сва чудеса природе.
3. Заинтересован за оно што је у теби, ти постајеш равнодушан према ономе што је око тебе. Постајеш сличан својој мајци кад те је под срцем носила. Док си ти растао унутра у њој, она је свим својим мислима бдила над тобом. Сав свет је за њу био јевтинији од тебе, иако те још није могла видети својим очима. Само те је осећала у себи.
4. И у теби нешто расте. То из семена речи Божје расте нови човек у теби. Божји човек, Божић. И као што је твоја мајка осећала себе у теби и тебе у себи, тако и ти осећаш Бога у себи и себе у Богу. Причести се те појачај божанско чудо у себи. Окади га молитвама и осветли љубављу. И они ће тебе још више окадити и осветли.

(Свети Владика Николај Велимировић - Србски)

СВАКОДНЕВНА МОЛИТВА

ГОСПОДЕ дај да мирно примим све што ми донесе данашњи дан, и да се потпуно предам Твојој светој вољи.
Упућуј ме и помажи сваког часа у току овога дана. Било какве вести да добијем, научи ме да их примим мирно и с чврстим уверењем да све бива по Твојој светој вољи. Управљај мојим мислима и осећањима и у свим делима и речима.
Не допусти да у непредвиђеним случајевима заборавим да све долази од Тебе. Научи ме да се правилно односим према својим родитељима и својим ближњима, да никог не разгневим и ожалостим. Господе дај ми снаге да поднесем замор данашњега дана и све што се у току дана догоди. Управљај мојом вољом и научи ме да се молим, да верујем, да се надам, да трпим, да праштам и волим. Амин.

СВЕТИ СЕРАФИМ САРОВСКИ - О БРИЖЉИВОСТИ

Истинска и мудра нада огледа се у томе да човек нимало не брине за себе, и то из љубави према Богу и ради дела добродетељи (врлине), знајући да о њему брине Бог. Ако, пак, човек сам брине за своје послове и Богу се молитвом обраћа само онда када га сналазе неизбежне несреће, не видећи у сопственим снагама средство кадро да их одврати, па тек тада почне да се нада у помоћ Божију - та је нада сујетна и лажна. Истинска нада иште само Царство Божије, а уверена је да ће јој и све земаљско, што јој је потребно у овом пролазном животу, бити даровано. Док ту наду не стекне, срце наше неће моћи да има мира ни покоја.

ТИТ КОЛИАНДЕР - О ИСУСОВОЈ МОЛИТВИ

Духовно делање отелотворује Христа у нашој души. Ово подразумева непрестано сећање на Господа: скривамо га дубоко у себи, у души својој, у срцу, у свести. Ја спавам, а срце је моје будно (Пјес. 5:2): ја спавам, повлачим се, али срце је моје постојано у молитви, то јест у вечноме животу, у Царству Небеском, у Христу. Цело моје биће је чврсто укорењено у свом Источнику.
Средство којим се ово постиже је молитва: Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешног. Понављај је гласно, или у себи, полако, са пажњом, из срца ослобођеног, што је могуће више, од свега непримереног. А непримерено је не само свако занимање за светске ствари, већ и свака помисао на услишење молитве, свако очекивање одговора, унутрашнјег виђења, кушање Божје моћи, свакојака романтичарска сањарења, свака љубопитљивост и маштање. Једноставност и простота је једнако важан услов за ову молитву као и смиреност (смерност), уздржљивост тела и душе и све што припада невидљивој борби.