ПРАВА ВЕРА У БОГА

Старац Висарион кренуо је једном пешице на дужи пут са искушеником који се звао Дулас. Пешачили су дуго. Сунце их је пекло и зној се сливао, попили су били сву воду коју су имали. Једна мисао престравила је искушеника: «Немамо воду, шта ћемо сада да радимо?,» и рекао је молећиво:
-Старче, жедан сам, а воде више немамо. Шта ће бити? Пут нас само води поред мора, а оно је пуно сумпора и соли. Никаквог извора нема у близини? Старче помоли се Господу, умрећемо!- глас му је био пун очаја.

На то је старац онако знојав рекао:
-Господе, дај прилику свом рабу Дуласу да види Твоју моћ. Видиш његов труд и добре намере. Као што си некада са Твојим Светим Мојсијем претворио горку воду у Мери у слатку због твог народа, као што си извео на Хориву воду из камена, тако и овде учини чудо!
Приближио се мору и пао на колена, исто то је урадио и искушеник. Шапутао је молитве, уперио је поглед према небу и устао. Узео је свој прут и прекрстио један део воде (плићака): «У име Оца и Сина и Светога Духа,» рекао је с вером и сигурношћу:
-Ти Господе си нам обећао да све што тражимо у име Твоје, да ћеш нам дати. Заслади нам Господе мало воде!- умочио је прут у воду и наредио искушенику да пије. Дулас није могао да верује, знао је за светост старчеву, али ово превазилази сваку машту.
-Попиј дете моје, то је Божији дар, попиј да утолиш жеђ. - рекао је старац као да се десило нешто потпуно нормално, свакидашње. Искушеник је почео са неповерењем да пије, држећи у устима воду и окрећући је да би осетио њен укус.
-Па, ова вода је чиста и питка као са најчистијег планинског извора! – узвикнуо јеизненађен. Пио је поново и поново, то исто је урадио и старац утоливши своју жеђ.
-Благословено Име Твоје Господе, слава Теби! - прошапутао је -Ма шта радиш ту?- узвикнуо је изненада искушенику.
-Старче, пуним наше флаше, дугачак пут је пред нама, требаће нам воде, можда и ово неће бити довољно. - рекао је изненађен.
-Дете моје, зар ниси ништа разумео, зашто си маловеран? - осетило се разочарење у старчевом гласу: -Зар ниси видео својим очима да нас прати Промисао Божији? Господ је овде присутан, са нама је, Дуласе. Он брине о нама и тако постојимо јер нас Он држи. Ако, као што је и Он сам рекао, храни и најмању птичицу и најмању травчицу, колико ће више нас, које је по свом лику саздао.
Господ који је овде засладио слано море, Он ће бити и убудуће када нам затреба. Господ овде, Господ и тамо.
Први пут у животу искушеник Дулас је разумео шта значи истинска, права вера у Бога.