Истинска
и мудра нада огледа се у томе да човек нимало не брине за себе, и то из
љубави према Богу и ради дела добродетељи (врлине), знајући да о њему
брине Бог. Ако, пак, човек сам брине за своје послове и Богу се молитвом
обраћа само онда када га сналазе неизбежне несреће, не видећи у
сопственим снагама средство кадро да их одврати, па тек тада почне да се
нада у помоћ Божију - та је нада сујетна и лажна. Истинска нада иште
само Царство Божије, а уверена је да ће јој и све земаљско, што јој је
потребно у овом пролазном животу, бити даровано. Док ту наду не стекне,
срце наше неће моћи да има мира ни покоја.
Нема коментара:
Постави коментар