
Ако неко у нечему није успео, ако направи неку грешку, има неку бољку, показаћемо му велику љубав да би дошао у равнотежу и решио се проблема, старајући се тако „свако за оно што је других", као што каже и Свети Апостол Павле у својој Посланици Филипљанима. Нека свако од нас чини оно што други жели. Муж оно што жели жена. Жена оно што жели муж. Видите ли, браћо моја, колико тананости, финоће, нежности налазимо у Цркви, а понајвише код Светитеља? Светитељи су пажљиви, јер су окусили сладост и мир Светог Духа, и ако не буду пазили на то, изгубиће мир. Светитељи се увек труде да не ражалосте ниједног човека, а ни животиње. Другога посматрају као да је Христос. И заиста и јесте Христос, јер је икона Божија. Сходно томе, они воле човека јер је икона Божија. Тако Христос и човек постају једно у срцу њиховом, у највећим дубинама њиховим.
Ево шта каже једно од монашких правила светог Антонија Великог: „Никада немој отежати другоме, никада немој покушавати да истрајаваш у речима својим". Рекао си нешто, а други ти одговара: „Не, није тако како ти кажеш". Немој покушавати да докажеш да си ти у праву, него пронађи неки учтив начин да други схвати да је победник. Јер, ако не осети да је победник, у њему ће се створити горчина, отпор, отров, осветољубивост, недовољност и толико другог. Повући ћеш се, а да то ни не покажеш, да он то не схвати, да би мислио да те је уверио. Наравно да ћеш ти постојано остати у истини. Ако се не опходимо на овај начин, нама ће владати лукавство, као што се каже у наставку правила светог Антонија Великог.
Нема коментара:
Постави коментар