Често људи мисле да је могуће наћи се у рају и притом се избавити других
људи, да је могуће бити са Богом, а притом заборавити на ближњег. Многи
се према Цркви односе као према месту где је могуће склонити се,
сакрити, уклонити се у тихи угао, и не бити примећен. Али разлика између
Цркве и света се састоји у томе да су у Цркви људи окренути лицем један
другоме, они су отворени један другом, док у свету они могу бити
завађени, мрзети или просто игнорисати један другог. И разлика између
раја и ада је у томе што у рају све постоји заједно, обједињено љубављу
према Богу и једних према другима, док је у аду сваки одсечен од Бога и
од других људи, сваки се мучи у изолацији, у самоћи и остављености.Како заволети ближњег? У првом реду треба се трудити да се испод спољашњег изгледа човека види његова унутрашњост, дубина и суштина. Треба се потрудити да се прозре тамо где је у сваком човеку сакривен лик Божији. Често ми видимо само спољашњег човека, наруженог грехом, који се дави у страстима, а не примећује онај лик Божији који се скрива под спољашњим слојевима. А управо је њега потребно да видимо и њему да се поклонимо у свакоме од наших ближњих.
Веома распрострањена грешка која је корен многих конфликата међу људима, састоји се у томе, да ми не примамао човека онаквог какав он јесте, већ желимо да га видимо другачијег: са наше тачке гледишта њему то и то не приличи, он би у томе и томе могао бити бољи. Правимо вештачку шему и желимо да се човек уклопи у њу, а ако се он не смести у њу, ми живимо у непрестаном конфликту између наше представе о томе какав он треба да буде и реалности.
Нема коментара:
Постави коментар