271.
"Христос има тајне начине да
награди људе кад они извршавају Његову вољу."
272.
"Ништа не бива без
стрпљења. Неки су нестрпљиви као човек који тек што је посадио виноград а жели
да већ сутра пије вино. To
је, наравно, немогуће. Онај ко нема трпљење много се мучи. Мраз му се
чини двоструко јачим мразом а жега двоструко већом жегом. Као војник којем се
последњи месец службе чини дужим него сва претходна служба. У свему је
потребно стрпљење, а посебно у духовним стварима."
273.
Једној старици, која је
стрепела од смрти, старац је рекао: "Проживела си толико година а види
какву сад имаш част! Однеће те ангео!"
274.
"Човек се постепено мења,
не пази на свој живот и измишља различита оправдања. Он неће ни да чује за
Други долазак јер тражи разоноду и клони се сваке патње. Он неће ни да чује за
комете и остала страшна знамења. А све то је веома корисно, јер човека
подсећа да је смртан и да треба да се припреми за смрт."
275.
"Једна жена није хтела ни
да слуша о томе да је неко умро. Она је говорила: 'Не, не! Хоћу да ми причате
само о крштењима и радосним догађајима!' Заборавила је да ће сви умрети, неко
пре а неко касније. Наш циљ није да овде пустимо корене. Бог је засадио
земаљски рај да бисмо се припремили и задобили рај небески."
276.
"Имамо мноштво духовних
књига али их, на жалост, већина чита и одушевљава се њима ниуколико не
узнапредовавши у подвигу. Ти људи подсећају на оне који гледају добар филм,
одушевљавају се херојима и аплаудирају им али и даље седе у удобним фотељама. A освећење
не долази без труда и подвига!"
277.
Старац је говорио хришћанима
који су се сабрали да би га слушали: "Научите да се постепено калите.
Принесите покајање. Дајте предност суровости у односу на удобност јер долазе
сурова времена. Свет данас страда због удобности. Дешавало ми се да дођем у
неки манастир и да ме сместе у постељу која се распростирала одавде и довде
(била је велика). Силно сам се грчио, скупљао бокове и патио. Много ме мучи
удобна постеља."
278.
"Размаженост ће
упропастити људе."
279.
Старац Пајсије је једном
свештенику рекао: "Да бисте имали времена за молитву, није потребно да се
бавите стварима које могу да ураде и други. Ево вам примера: лекар не би
требало да се бави газама и завојима, за то постоји сестра. Лекар ради важније
ствари: испитује, оперише и сл. Ако он буде седео и савијао завоје неће се бавити озбиљним пословима и тада многи којима је он потребан неће добити помоћ. Исто се дешава и вама. Молите се за
унесрећене парохијане, помињите их по имену и унесите у свој помјаник оне
који за тим имају посебну потребу. Добро је ако знаш ко од чега страда. Тад ће
молитва бити боља."
280. "Било
да се молиш за самога себе или да се молиш за друге, молитва мора долазити из
срца. Нека туђа патња буде и наша сопствена. За молитву се претходно треба
припремити. Читајте одломак из Еванђеља или из светоотачких дела, а затим се
молите. Потребни су посебни напори да би се ум пренео у сферу божанственог.
Богомислије је слично резбарењу у дрвету и представља сечиво које нам даје
Бог да бисмо били одведени ка оном што је духовније. Богомислијем се загрева
душа."
