четвртак, 11. септембар 2014.

СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ - КРАТКЕ ДУХОВНЕ ПОУКЕ 271-280

271.        "Христос има тајне начине да награди људе кад они извршавају Његову вољу."
272.        "Ништа не бива без стрпљења. Неки су нестрпљиви као човек који тек што је посадио виноград а жели да већ сутра пије вино. To је, наравно, немогуће. Онај ко нема трпљење много се мучи. Мраз му се чини двоструко јачим мразом а жега двоструко већом жегом. Као војник којем се последњи месец службе чини дужим него сва претходна служба. У свему је потребно стрпљење, а посебно у духовним стварима."

273.        Једној старици, која је стрепела од смрти, старац је рекао: "Проживела си толико година а види какву сад имаш част! Однеће те ангео!"
274.         "Човек се постепено мења, не пази на свој живот и измишља различита оправдања. Он неће ни да чује за Други долазак јер тражи разоноду и клони се сваке патње. Он неће ни да чује за комете и остала страшна знамења. А све то је веома корисно, јер човека подсећа да је смртан и да треба да се припреми за смрт."
275.         "Једна жена није хтела ни да слуша о томе да је неко умро. Она је говорила: 'Не, не! Хоћу да ми причате само о крштењима и радосним догађајима!' Заборавила је да ће сви умрети, неко пре а неко касније. Наш циљ није да овде пустимо корене. Бог је засадио земаљски рај да бисмо се припремили и задобили рај небески."
276.        "Имамо мноштво духовних књига али их, на жалост, већина чита и одушевљава се њима ниуколико не узнапредовавши у подвигу. Ти људи подсећају на оне који гледају добар филм, одушевљавају се херојима и аплаудирају им али и даље седе у удобним фотељама. A освећење не долази без труда и подвига!"
277.        Старац је говорио хришћанима који су се сабрали да би га слушали: "Научите да се постепено калите. Принесите покајање. Дајте предност суровости у односу на удобност јер долазе сурова времена. Свет данас страда због удобности. Дешавало ми се да дођем у неки манастир и да ме сместе у постељу која се распростирала одавде и довде (била је велика). Силно сам се грчио, скупљао бокове и патио. Много ме мучи удобна постеља."
278.          "Размаженост ће упропастити људе."
279.          Старац Пајсије је једном свештенику рекао: "Да бисте имали времена за молитву, није потребно да се бавите стварима које могу да ураде и други. Ево вам примера: лекар не би требало да се бави газама и завојима, за то постоји сестра. Лекар ради важније ствари: испитује, оперише и сл. Ако он буде седео и савијао завоје неће се бавити озбиљним пословима и тада многи којима је он потребан неће добити помоћ. Исто се дешава и вама. Молите се за унесрећене парохијане, помињите их по имену и унесите у свој помјаник оне који за тим имају посебну потребу. Добро је ако знаш ко од чега страда. Тад ће молитва бити боља."


280.       "Било да се молиш за самога себе или да се молиш за друге, молитва мора долазити из срца. Нека туђа патња буде и наша сопствена. За молитву се претходно треба припремити. Читајте одломак из Еванђеља или из светоотачких дела, а затим се молите. Потребни су посебни напори да би се ум пренео у сферу божанственог. Богомислије је слично резбарењу у дрвету и представља сечиво које нам даје Бог да бисмо били одведени ка оном што је духовније. Богомислијем се загрева душа."

понедељак, 25. август 2014.

СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ - КРАТКЕ ДУХОВНЕ ПОУКЕ 261-270

261.   Кад неко созерцава виђење, било да је оно од Бога или од ђавола, он га гледа очима своје душе."
262.   "Кад човек умире у покајању и одлази у рај, он као да се налази у аутобусу док споља јуре пси (тј. нечисти духови) и реже, али не могу омести његово путовање нити га могу спречити."
263.   "Када човек Христов живи Христом, он се, ма где се налазио, осећа као да је у рају. Замислите да је и у аду са Христом као у рају. Човек Христов се моли да га Бог истера из раја и да на његово место доведе некога ко је у аду. Ђаво би се, и да га у рај настаниш, истог часа осетио као да је у паклу."
264.  "0 душама које напредују у духовном делању старац је говорио да су оне "као радар који хвата духовна догађања".
265.       "Сви ми учествујемо на такмичењу. Неки играју и такмиче се на стадионима и трговима, неки се играју лоптом и добијају пехаре и награде. Потребно је да свако од нас напуни пехар свог такмичења врлинама и добрим поступцима и да буде спреман да га, тако напуњеног, принесе Богу."

266.       Старац је једном познанику написао следеће о духовном животу: "He знам да ли си купио авву Исаака Сиријског ("Подвижничка слова")? Та књига ће ти много помоћи, али је неопходно да је изучаваш мирно и постепено, како би усвојио храну. Исто тако, и целокупна манастирска атмосфера помогла би ти да се навикнеш на духовни живот а пре свега на личну молитву. To би ти дало духовно спокојство које покушаваш да достигнеш у журби. Осим тога, твори непрестану молитву и постепено прелази на умну, која чедо сједињује с Оцем."
267.       Старац је једном познанику написао: "Од тебе желим само једно: да Богу повериш све оно што се с људске тачке гледишта тешко може извршити, и бићеш избављен од жалости и страдања. Поверење у Бога изражава се непрестаном молитвом. Тад ћеш имати и унутрашњи и спољашњи мир."
268.       Једном је неки младић упитао старца да му каже где је срећа - с Христом или у свету с његовим задовољствима, а старац му је одговорио: "Знаш ли како је кад не видиш којем се светитељу помен слави сутра, и он ти се јави током ноћи и разговара с тобом, а сутра читаш његово житије у црквеним књигама?"
269.       "Кад Христос види да се неко подвизава али да не добија људску помоћ, онда долази Он Сам и помаже."

270.          "Христос куца на срце а ђаво на мозак."

четвртак, 21. август 2014.

СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ - КРАТКЕ ДУХОВНЕ ПОУКЕ 251-260

251.        Северни део континента изградили су велики и њих би требало канонизовати. Сад ћемо се вратити у живот. Од нас се захтева расуђивање да бисмо избегли крајности и да не бисмо стварали пометњу у свету."
252.        О грчком народу који не иде правим путем, ст. Пајсије је рекао: "Као Јелини, ми ништа не радимо. Биће срећа ако Бог сад нешто учини, јер се другачије не бисмо сагласили. Можда ће Бог све уредити, тако да након извесног времена нећете моћи да нађете неверујућег човека. Сад свако треба да се потруди. Живимо у рђава времена. Многи би светитељи пожелели да живе у нашој епохи, јер би имали повољну прилику да се подвизавају. И многи побожни хришћани би пожелели да живе у нашој епохи, јер би се и они подвизавали. Ми, на несрећу, водимо овакав живот."
253.        Након путовања на којем се бавио неким пословима у својој постојбини, Фараси Кападокијској, старац ми је послао разгледницу са сликом цркве Свете Софије. Ево шта је на њој писало:


Пре неколико дана дошао сам из Свете Софије. Било ми јс веома болно да је видим у нечистим турским рукама. Они су оскрнавили васцелу престоницу. Нека да Бог да ускоро ишчезне њихов полумесец и да и Град и Света Софија поново буду наши. Амин. Амин. Од Константино- поља - Анкаре - Кесарије, на двеста километара у дубини Анадолије, налази се моје село, Фараса Кападокијска. Кад сам тамо стигао, уверио сам се да Турци постају веома узнемирени када виде Грке, чиме показују да те земље нису њихове него да су их отели, и због тога се плаше.
Буди ми здрав.
Монах Пајсије
254.        Током 1975. г. бавио сам се прикупљањем различитог материјала и сведочанстава која би ми могла помоћи да напишем житије новомученика Јована из Конице, пострадалог 1814. у Агринији. Скицу тог дела послао сам поштом старцу Пајсију да би он изрекао своје мишљење. Старац ми је послао следеће писмо, где је изложио корисна обавештења и савете којима сам се руководио у овом раду. Тако сам 1979. г. објавио књигу "Свети новомученик Јован из Конице" (48 стр.). Ево тог писма:
Часни Крст, 20. марта 1976.
Љубљени мој оче Дионисије, благослови
Пре месец дана добио сам животопис светог новомученика Јована из Конице, али ти нисам писао да не бих журио и да бих показао мало стрпљења и помолио се.
He знам да ли контактираш с Ангелосом Цонгасом. Он поседује много материјала и канон који је саставио један свештеник из Конице. Ми смо заједно с Ангелосом уложили много напора (Ангелос се посебно трудио и заморио) али, на жалост, код тадашњег владике нисмо наишли на разумевање. У пролеће, пре девет - десет месеци, долазио је свештеник из цркве Светог Димитрија у Агринији: он се трудио и радио као нико други и могао би много да ти помогне ако се повежеш с њим. И ти би могао да добијеш материјале оца Демостена, да извршиш то добро дело.
Сматрам само да никога не треба пожуривати у тим пословима, ни с једне стране и ни због каквог разлога. Твој рад је добар, али је донекле писан у журби.
Молим се Богу да подари снагу и божанствено просветљење како би све изашло на добро. Желим ти здравље током преосталих дана Четрдесетнице.
С љубављу Христовом, монах Пајсије


255.        "Пре грехопада, животиње у рају биле су драги човекови пријатељи. Адам је поседовао дар прозорљивости, односно духовну телевизију. Он је сагледавао потребе животиња и помагао им. Орао је био научен да једе само мртве животиње, али је затим подивљао па је почео да једе и оне живе. Све животиње су биле питоме и подивљале су тек после грехопада."
256.        Неко је упитао старца о садашњој ситуацији и, уопште, о људском роду, а старац је одговорио: "He узрујавајте се. Многа наређења неће успети ни да откуцају. Наш род ће се увеличати, иако би наши лажни пријатељи хтели да га помешају са блатом и да им за то још будемо захвални. Бог то, наравно, неће дозволити. Хелада ће се отворити Истоку. Турска ће бити приморана да плати свој дуг."
257.        Старац је рекао да су "Поракг у Тракији Грци" и казивао је о ономе што га је учврстило у том уверењу. Једном је присуствовао крштењу неког пунолетног Помака, које је обављено у Комотини. Дали су му име Апостолос. После крштења појавио се један човек и рекао: "О, несрећниче, кад су те крштавали требало је да кажеш да ти дају име Костас а не Апостолос, јер се и твој прадеда звао Костас!"
258.        "Византија је родила Свету Гору а Света Гора би, уколико издржи и не допусти уплив световног духа, могла да роди Византију."
259.        Посетиоцу који је много волео Малу Азију старац је рекао: "Ти би рекао: Мала Азија - Велика Грчка."
260.    Једном свом познанику старац је рекао: "Немој мислити да ће се спасти само они који су дошли на Свету Гору. Ти можеш да живиш у свету, са женом и са децом, и да се спасеш."



недеља, 17. август 2014.

СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ - КРАТКЕ ДУХОВНЕ ПОУКЕ 241-250

241.     На питање да ли светогорски монаси добијају пензију од осигуравајућег завода, старац је одговорио: "He знам, можда неки и добијају. Овде не постоји потреба за пензијом. Ако и постоји нека потреба, манастири дају 'благослове'. У сваком случају, живим тако како живим, без обзира да ли добијам пензију од осигуравајућег завода или не. Ако ми дају из друге ризнице, све ћу имати. Узећу нешто мало из ризнице трпљења, нешто мало из ризнице молитве, нешто мало из ризнице љубави, итд. Из тих ризница треба да добијамо помоћ."

242.  "И ми смо дознали за радиоактивност. Шта да вам кажем? Уколико би до загађења дошло на једном месту, рекли бисмо да одатле треба отићи. Сада, кад је оно свуда продрло, ничега неће бити. Ми овде на Гори носимо свој крст и све једемо. Чега да се плашимо? Зар Господ није рекао да верујући, ако и смртно што Попију, неће им наудити (Мк. 16; 18)? He узрујавајте се."
243.  "Постоји разлика између чуда наше вере и чуда других вероисповести. И хоџа може да сатвори чудо помоћу разних магијских поступака. Он тежи да виде светлост док ми, кад нам ђаво покаже светлост и пошаље блистање, окрећемо леђа. Други затварају нос, напрежу уши и трљају очи а затим виде халуцинације. Ми тражимо чуда од Бога и не општимо с ђаволом него, напротив, даноноћно војујемо с њим."
244.     Једном сам упитао старца да ли клирик - предавач треба да буде члан синдиката, а он ми је одговорио: А шта је то? Раније тога није било. Претрпите. Умириће се и ти ветрови. Вера у Бога разрешиће све ваше проблеме. Ако нема вере, све ствара тешкоће и многи долазе до самоубиства."
245.     "Ђаво је сада подивљао. Дошла је његова власт, он је заузео место и на његовим личним картама налазе се три шестице."
246.      На моје питање због чега је данас много младих који приступају монаштву које значи одрицање од свега световног док, истовремено, немају жељу да буду свештеници у свету, старац је одговорио: "За то су криви епископи који на неки начин спречавају младе у томе, па чак и онима, који су постали свештеници, стварају проблеме или их оптерећују административним и сличним пословима. Исто тако, не допуштају да се развијају манастири који су постали духовне оазе. Иако постепено, у свету ипак долази до позитивне забринутости и манастири су потребни да би помогли, како свештеницима тако и мирјанима."
247.     На питање да ли би требало крштавати децу чији родитељи нису у црквеном браку, старац је одговорио: "Шта су учинили несрећници? Погледајмо родитеље и разјаснимо због чега нису закључили црквени брак и, опет, због чега желе да крсте децу. Одатле ћемо поћи. И они имају неке своје разлоге. Требало би да видимо шта их моти- више. To је као завртањ: ако се не притисне, неће се добро заврнути. Тако су и они нешто препатили и сад желе помоћ."

248.        Кад су неки младићи упитали о. Пајсија да ли се могу купати у мору заједно с девојкама, он им је одговорио: "He, не треба тако да се купате. Погледајте два мала брата. Ако од њих затражите да се свуку, они ће се удаљити један од другог. Они се стиде... А одрасли? He треба се купати чак ни на пустом месту, јер ако уђеш у воду и почнеш да се запљускујеш, онда је то наслада."
249.        На питање зашто Бог није уредио да се сједине такви брачни другови који би водили духован живот, старац је одговорио: "Било би добро кад не би постојао ђаво. Међутим, ђаво постоји. Нема сумње да љубав Божија све устројава. Да би спасао рђавог мужа, Бог му даје прекрасну жену, и супротно. Стрпљења, браћо, и све ће проћи. Данас је све променљиво и нема ничега трајног"

250.    "He треба се сукобити с људима ако имају другачије погледе. Пажњу треба обратити једино на комунисте. Ако пак и они верују у Бога, онда не треба правити никакву разлику."

четвртак, 14. август 2014.

СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ - КРАТКЕ ДУХОВНЕ ПОУКЕ 231-240

231.        "Данашњи народ је погодан само за параду, али за битке није. He говорите им о биткама. Међутим, може се догодити да се на ваше очи подигне ветар и да се разбесни олуја, и тад ће се све променити. Сад је потребно да се испод позлате покаже бакар."
232.     "Није православно износити на увид било чије моралне грешке. Наведимо пример. Претпоставимо да на путу лежи нечистоћа. Када буде туда пролазио, разборит човек ће узети даску и покрити је, како не би изазивала одвратност. Други ће, напротив, уместо да је прекрије, почети да је разгрће, тако да ће се смрад још више раширити. Шта је он учинио? Баш ништа. изазвао је још веће зло. He треба прекопавати по туђим гресима. Заповест Кажи Цркви нема тај смисао да све треба јавно разгласити. Данас није све Црква. Црква су они који живе како то хоће Христос, али не и остали који се наоружавају против Цркве, као што чине масони, јеховисти и други."
233.    Кад се пре неколико година у Цркви разбуктао скандал чији је зачетник био један епископ, многи су се код старца распитивали о томе. Он је одговарао с великим расуђивањем: "He познајем тог човека и не могу да знам да ли се уистину догодило то о чему ми говорите. Ако се догодило, Бог је допустио да падне у грех јер се иначе могао погордити и изгубити душу. Сад му је Господ дао повољну прилику за покајање."


234.  Живећи у заједници, хришћанин често од разних људи слуша најстрашније хуле. Његово огорчење је дубоко и он осећа потребу да на неки начин одреагује. У следећем писму, које сам добио током војне службе, о. Пајсије са духовне тачке гледишта разматра општење с богохулницима:
Часни Крст, 20. јануара 1972.
Брате Дионисије, радуј се у Господу

Добио сам твоје писмо и обрадовао се што служиш заједно са Солуњанима, јер ћеш бити уз своје познанике и укрепићеш се. Схватам колико је тешко кад је човек принуђен да борави међу људима који су сабрани са најразличитијих страна. Заблагодари Богу макар за то што служиш у мирнодопско време и што се све тешкоће могу развејати уз мало трпљења.
У вези с твојом темом. Пишеш да готово сви око тебе хуле на Bo­ra. Ево шта ћу ти одговорити.

-  Сматрам да смо дужни да се потрудимо да не будемо узрок њиховог богохуљења. Ако хуле на Бога из других разлога, ту је такође потребно расуђивање. Ако је богохулник безочан, било би добро да се претвараш да га не слушаш и да на њега не обраћаш пажњу. Ако је добре нарави али се изругује због рђаве навике, ти изнеси примедбу. Ако је добре нарави али велики егоиста, немој стављати строгу примедбу него, колико можеш, смирено и ражалошћено.

-   'Силом својих врлина разобличуј оне који се свађају с тобом... и обарај их са смирењем и спокојних усана. Разобличуј развратника својим доличним понашањем, а бестиднике скромним погледом твојих очију' Тако нам говори авва Исаак, а у томе се састоји и еванђелски став.
Требало би да се радујемо уместо што се ражалошћујемо кад се људи и без наше кривице грубо понашају према нама. Није неопходно да се трудимо да нас људи оправдају кад смо у праву. Бог је праведан и ми ћемо управити поглед ка другом животу. Због тога нема смисла да тражимо разумевање од других људи, да би били добри према нама, признали наше вредности, да нас не би вређали, итд. Онај ко то тражи у овом животу треба да зна да га пут којим корача неће одвести у рај.
Ето, тако је, брате Дионисије. Нека те чувају Христос и Пресвета Богородица.
С љубављу Христовом, монах Пајсије.


          235.     На питање да ли душе светитеља осећају да их призивамо и да ли о. Пајсије поседује потврду о томе да га они слушају, старац је одговорио: "Имам потврду да ме светитељ чује, будући да и ја чујем њега. Има ли потребе да о томе и даље говоримо?"

236.     "Догађа се да, ако нешто кажеш другима, буде као на туристичком путовању. Дели се све што је потребно. Онај ко поседује нешто духовно, даје другоме да би му помогао да оде у рај и при том не мисли на себе. Међутим, шта се догађа ако га људи хвале више него што је потребно? Једни имају користи а други немају. Бог, наравно, види човекову намеру, али је неопходно да и ми сами будемо обазриви. Рђаво је ако дође до таквог туристичког путовања, односно ако један верујући говори другом нешто да би му помогао а овај почне да га хвали."
237.     "Постоје многи снови који потичу од борбе. На њих треба обратити пажњу. Међутим, у односу на снове уопште морамо бити веома опрезни."
238.     "Бог не предодређује, Бог унапред зна. Као Свезнајући, Он суди о сваком човеку - да ли ће му открити истину Христову? Господ посматра: ако човек постане православан, како ће живети? Сагласно томе Он и расуђује."
239.     "Кад умру немилосрдни људи, поручите им парастосе и превасходно дајте милостињу. Постоји много сиромаха. Једноставно давање милостиње убогом вредније је од мноштва проливеног зноја."
240.     "Правили су гробнице које не прокишњавају, али то никако није спасавало тела покојника од трулежности, иако постоје средства која је спречавају. Због тога морамо бити опрезни у својим расуђивањима. Природно, у многим случајевима је узрок трулежности грех."


недеља, 10. август 2014.

СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ - КРАТКЕ ДУХОВНЕ ПОУКЕ 221-230

221.    У богословским круговима познавао сам неке који су се бавили следећим питањима: Ко јe написао ту књигу? Ко је саставио критичке примедбе, итд, односно бавили су се историјским питањима. За име Божије! Да ли је та књига од почетка православна и светоотачка? Ако је тако, изучаваћу шта каже отац Цркве и запитати се: Где се ја налазим? Где се налази он? Шта да учиним?' Знате ли да бављење самим собом представља напор, док је бављење другима веома лако!"
222.   "Данашњи људи удаљили су се од духовника и загушиле су их помисли и разнолике страсти. На исповест одлазе код психијатара. Узимају таблете да би заборавили на проблеме који их муче. Тек што прође мало времена, а проблем се поново појави, и опет се дешава исто. Поново раде исту ствар. Међутим, ако би свако себе изнутра довео у ред, спавао би као јагњешце и не би гутао таблете."
223.   "Свет је изгубио смисао живота и требало би да га пронађе. Неверје наноси огромну штету. Све почиње од њега (неверја)."


224.  "Зло се откинуло с ланца и све се зацрнило као преорана њива. Међутим, ако ту њиву засејемо, она ће се зазеленети, а на пролеће ће донети плодове. Тако сада свет живи у тами зла. Могло би да наступи и добро време. Међутим, за то је потребна сетва."
225.  У наставку, старац је рекао: "С друге стране, примећујем и позитивну забринутост и повратак у манастире. Нека Бог помогне том повратку. У сваком случају, сад живимо у мрачном периоду. Људи ће се вратити. Увидеће да долази до неспоразума. Тешко ми је да схватим како и образовани људи стварају велике неспоразуме."
226.  "Вероватно је дошло време кад ће једни певати и пити у центрима а други одлазити у цркве и манастире на бдења."
227.  "Данас рђавог човека представљају као доброг. Масона, на пример, представљају као доброг и богобојажљивог, док он сам држи торбицу у којој се скрива ђаво. Масон тврди да људе води по правом путу, а кад их он предводи ђаво из торбице показује један рог. 'А шта је то', питају радознали људи чим се увере да је то ђаво. Масон им каже: 'То је плави патлиџан, пођите за мном' Другим речима, и кад знамо да се творе демонска дела, они се труде да нам их прикажу као добра и корисна."
228.  "Нека свако дела за Бога онолико колико може, брижљиво и с благодарењем. Оставимо мирјане. Ти несрећници су, с њиховим световним опажањем ствари, напунили психијатријске клинике. Они говоре: ето, он је срећан јер је изградио вилу, а ја нисам имао среће у животу, итд. Затим почињу да раде без предаха. He схватају да управо није имао среће онај који је изградио вилу већу него што му је потребно. Раде и не жале себе, све их мучи, а заузврат добијају само несрећу и меланхолију. Међутим, и они који су "имали среће" доживљавају то исто, јер и они све опажају на светован начин. Кад у људима царује егоизам, онда је благодат Божија далеко!"
229.  "Људи се сад радују материјалним стварима. Ако имају нов аутомобил - поскакује им срце. Ако имају велику кућу - поскакује им срце. Ако имају одећу, обућу и остало - поскакује им срце. Ако пак купе јахту - опет им поскакује срце. Другим речима, радују се свему што је материјално. Они, међутим, који живе ангелским животом, на све то гледају као на отпатке."




230.     У погледу понашања савремених људи, старац је посетиоцима исприповедао следећи случај: "Био је један старац, пастир, који је живео у шумској колиби. У време рата, од те колибе су начинили складиште. Испунили су га свим и свачим: храном, пићем и осталим. Једног лепог дана војници су се најели печења и били скоро мртви пијани. To исто је учинио и старац. Услед њихове непажње дошло је до пожара и пламен је захватио колибу. Један војник се тад обратио старцу: 'Чича-Атанасије, гори колиба!' Овај му је на то одговорио: 'Нека гори, јадо!' Као што видите, старчић је живео на сасвим другачији начин и нимало се није бринуо за свој дом. Тако чине и људи. Они живе материјалним стањем и нимало се не брину о духовном. Своје срце предају материјалном, а затим се удаљују од Бога."

среда, 06. август 2014.

СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ - КРАТКЕ ДУХОВНЕ ПОУКЕ 211-220

211.   "У манастир не треба да уносимо свет и његове обичаје, удобности и раскош."
212.   "Нека се послушање не подноси као несрећа или као напоран рад. Старац или старица који изговарају 'да' или 'не' нису Диоклецијан. Требало би да им будемо благодарни што се старају о нама. He противуречити и не одбијати послушност."
213.   "Чим оде из света, монах своје ближње поверава Богу и заборавља на њих. Бог се тада обавезује да ће им помоћи. На тај начин монах одлази из своје мале породице и ступа у велику породицу Адамову. Он не спомиње своје нити се посебно моли за њих. У свим људима видим своје родитеље, браћу, рођаке. Прекинуо сам раније контакте. Кад ја не мислим о својим ближњим, о њима мисли Господ."
214.   "Мој највећи непријатељ је гордост због монашког чина. Тешко монаху који само промени име а затим не задобије безмолвије и, уопште, почне о себи да уображава такве ствари какве у стварности не постоје."
215.   "Долазила су овде двојица римокатолика, по занимању архитекти, за које ми се чинило да су добра деца. Рекли су ми да православно монаштво нема никаквог смисла, док њихово монаштво развија огромну мисионарску делатност. Објаснио сам им да је мисија монаштва сасвим другачија. Она се разликује од мисије свештеника у свету. На крају сам им рекао: Погасите светионике на гребенима, и шта ће се догодити с лађама? Монаси и јесу светионици."
216.    "Монах не одлази из света зато што га мрзи него зато што га љуби и што му на тај начин најбоље може помоћи у стварима које не решава човек него се решавају само по божанском надахнућу.
217.   Многи млади верници наилазе на тешкоће одлучујући који ће пут изабрати у животу: да ли ће основати породицу или ће остати безбрачни? На тој раскрсници сам се нашао и ја након што сам демобилисан из војске. Сматрао сам да ће ми користити да затражим помоћ од ст. Пајсија. Ево шта је он написао у одговору на моје писмо:
Часни Крст, 14. јуна 1973.
Здраво, љубљени брате Дионисије!
Добио сам твоје писмо и радујем се што си већ појео свој војнички хлеб. Слава Богу.
Сматрам да је сад неопходна размена мишљења, јер од једног или два писма неће бити користи. Циљ ми је да ти помогнем да будеш опрезан и да не паднеш у неко непоправљиво искушење.
Ако мислиш да постанеш ожењен свештеник, онда немам ништа посебно да ти кажем. Ако пак хоћеш да будеш неожењен, онда ти је или превасходно потребна поука и у том случају би требало да се духовно обнажиш да би се духовно наоружао, или би пак требало да живиш поред другог неожењеног клирика, како бисте један другоме узајамно помагали.


Што се тиче свете обитељи Стоми, могу те упознати са свим тешкоћама с којима ћеш се суочити, како од стране Митрополије тако и од стране народа.
Оно што је најопасније јесте твоја младост, неопитност у монашком животу и мноштво непријатељских подвала за које ти и не знаш, због чега ћеш врло брзо пасти у искушење. He веруј својој детињастој ревности.
Ја то осећам и пишем ти. Требало би да дођеш пре него што се за било шта одлучиш и, наравно, помоћи ћу ти колико год могу у ономе што ти будеш желео. Као што знаш, ни у чему не тражим сопствену корист, него само корист за душу другога и општу корист за нашу Цркву.
Радоваћу се ако постанеш добар свештеник да би, ма где се налазио, помогао мајци - Цркви, а за то ћеш бити од користи било да си ожењен или неожењен.
Природно је да ће за мене бити велика радост ако постанеш јеромонах у обитељи каква је, на пример, горепоменути Стоми.
На жалост, на копну влада незнање о монаштву.
Нећу те више замарати. Све ово сам ти рекао са саосећањем и братским интересовањем. Како те просветли Бог, тако и поступај.
С љубављу Христовом,
твој брат монах Пајсије
218.   Занимљиво је и његово следеће писмо које се тиче узајамног односа супружника.
Часни Крст, 26. септембра 1974.
Здраво, Георгије
Добио сам твоје претходно писмо, али ти нисам одговорио јер је то тема за духовника. Све што могу да учиним јесте да се молим.
Колико год је могуће, настој да се према својој супрузи односиш духовно, како би међу вама постојала љубав и узајамно разумевање. Тако поступај и са децом. Истински духован човек има обичај да попусти, о чему говори и апостол Павле. Снажни би требало да носе терет како би слаби могли да предахну, уместо да и снажни и слаби носе само своје бреме.
Ето толико. Ништа више. Нека Христос и Пресвета Богородица буду уз тебе.
С љубављу Христовом,
монах Пајсије


219.   Један младић упитао је старца шта да чини у животу, односно који пут да изабере и шта од њега жели Бог. Старац му је одговорио: "Дете моје, Бог жели оно што желиш и ти. Бог никога не присиљава да следи овај или онај пут. Бог је духовни Началник и Он уважава човекову слободу. Он није војсковођа да би све сврстао у један строј. Ево шта хоће Бог: да часно испуниш оно што си изабрао. Ако изабереш да будеш монах, онда буди добар монах. Ако одабереш породични живот, онда буди добар отац породице."

220.   "Различита богословска гледишта просејте кроз светоотачко сито. Дужни сте да их просејете на основу Отаца и да одбаците смеће и љуску. Истражујте на основу Отаца. Ево вам примера. Постоји бакар, бронза и злато. Бакар је и добар и лош, бронза је и добра и лоша, злато може бити од дванаест карата али и од двадесет четири карата. Изабраћете злато од двадесет четири карата. Остало такође може послужити, али сви дају предност злату."