СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ - КРАТКЕ ДУХОВНЕ ПОУКЕ 211-220

211.   "У манастир не треба да уносимо свет и његове обичаје, удобности и раскош."

212.   "Нека се послушање не подноси као несрећа или као напоран рад. Старац или старица који изговарају 'да' или 'не' нису Диоклецијан. Требало би да им будемо благодарни што се старају о нама. He противуречити и не одбијати послушност."

213.   "Чим оде из света, монах своје ближње поверава Богу и заборавља на њих. Бог се тада обавезује да ће им помоћи. На тај начин монах одлази из своје мале породице и ступа у велику породицу Адамову. Он не спомиње своје нити се посебно моли за њих. У свим људима видим своје родитеље, браћу, рођаке. Прекинуо сам раније контакте. Кад ја не мислим о својим ближњим, о њима мисли Господ."

214.   "Мој највећи непријатељ је гордост због монашког чина. Тешко монаху који само промени име а затим не задобије безмолвије и, уопште, почне о себи да уображава такве ствари какве у стварности не постоје."

215.   "Долазила су овде двојица римокатолика, по занимању архитекти, за које ми се чинило да су добра деца. Рекли су ми да православно монаштво нема никаквог смисла, док њихово монаштво развија огромну мисионарску делатност. Објаснио сам им да је мисија монаштва сасвим другачија. Она се разликује од мисије свештеника у свету. На крају сам им рекао: Погасите светионике на гребенима, и шта ће се догодити с лађама? Монаси и јесу светионици."

216.    "Монах не одлази из света зато што га мрзи него зато што га љуби и што му на тај начин најбоље може помоћи у стварима које не решава човек него се решавају само по божанском надахнућу.

217.   Многи млади верници наилазе на тешкоће одлучујући који ће пут изабрати у животу: да ли ће основати породицу или ће остати безбрачни? На тој раскрсници сам се нашао и ја након што сам демобилисан из војске. Сматрао сам да ће ми користити да затражим помоћ од ст. Пајсија. Ево шта је он написао у одговору на моје писмо:

Часни Крст, 14. јуна 1973.

Здраво, љубљени брате Дионисије!

Добио сам твоје писмо и радујем се што си већ појео свој војнички хлеб. Слава Богу.

Сматрам да је сад неопходна размена мишљења, јер од једног или два писма неће бити користи. Циљ ми је да ти помогнем да будеш опрезан и да не паднеш у неко непоправљиво искушење.

Ако мислиш да постанеш ожењен свештеник, онда немам ништа посебно да ти кажем. Ако пак хоћеш да будеш неожењен, онда ти је или превасходно потребна поука и у том случају би требало да се духовно обнажиш да би се духовно наоружао, или би пак требало да живиш поред другог неожењеног клирика, како бисте један другоме узајамно помагали.

Што се тиче свете обитељи Стоми, могу те упознати са свим тешкоћама с којима ћеш се суочити, како од стране Митрополије тако и од стране народа.

Оно што је најопасније јесте твоја младост, неопитност у монашком животу и мноштво непријатељских подвала за које ти и не знаш, због чега ћеш врло брзо пасти у искушење. He веруј својој детињастој ревности.

Ја то осећам и пишем ти. Требало би да дођеш пре него што се за било шта одлучиш и, наравно, помоћи ћу ти колико год могу у ономе што ти будеш желео. Као што знаш, ни у чему не тражим сопствену корист, него само корист за душу другога и општу корист за нашу Цркву.

Радоваћу се ако постанеш добар свештеник да би, ма где се налазио, помогао мајци - Цркви, а за то ћеш бити од користи било да си ожењен или неожењен.

Природно је да ће за мене бити велика радост ако постанеш јеромонах у обитељи каква је, на пример, горепоменути Стоми.

На жалост, на копну влада незнање о монаштву.

Нећу те више замарати. Све ово сам ти рекао са саосећањем и братским интересовањем. Како те просветли Бог, тако и поступај.

С љубављу Христовом,

твој брат монах Пајсије

218.   Занимљиво је и његово следеће писмо које се тиче узајамног односа супружника.

Часни Крст, 26. септембра 1974.

Здраво, Георгије

Добио сам твоје претходно писмо, али ти нисам одговорио јер је то тема за духовника. Све што могу да учиним јесте да се молим.

Колико год је могуће, настој да се према својој супрузи односиш духовно, како би међу вама постојала љубав и узајамно разумевање. Тако поступај и са децом. Истински духован човек има обичај да попусти, о чему говори и апостол Павле. Снажни би требало да носе терет како би слаби могли да предахну, уместо да и снажни и слаби носе само своје бреме.

Ето толико. Ништа више. Нека Христос и Пресвета Богородица буду уз тебе.

С љубављу Христовом,

монах Пајсије

219.   Један младић упитао је старца шта да чини у животу, односно који пут да изабере и шта од њега жели Бог. Старац му је одговорио: "Дете моје, Бог жели оно што желиш и ти. Бог никога не присиљава да следи овај или онај пут. Бог је духовни Началник и Он уважава човекову слободу. Он није војсковођа да би све сврстао у један строј. Ево шта хоће Бог: да часно испуниш оно што си изабрао. Ако изабереш да будеш монах, онда буди добар монах. Ако одабереш породични живот, онда буди добар отац породице."

220.   "Различита богословска гледишта просејте кроз светоотачко сито. Дужни сте да их просејете на основу Отаца и да одбаците смеће и љуску. Истражујте на основу Отаца. Ево вам примера. Постоји бакар, бронза и злато. Бакар је и добар и лош, бронза је и добра и лоша, злато може бити од дванаест карата али и од двадесет четири карата. Изабраћете злато од двадесет четири карата. Остало такође може послужити, али сви дају предност злату."