СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ - КРАТКЕ ДУХОВНЕ ПОУКЕ 231-240

231.        "Данашњи народ је погодан само за параду, али за битке није. He говорите им о биткама. Међутим, може се догодити да се на ваше очи подигне ветар и да се разбесни олуја, и тад ће се све променити. Сад је потребно да се испод позлате покаже бакар."

232.     "Није православно износити на увид било чије моралне грешке. Наведимо пример. Претпоставимо да на путу лежи нечистоћа. Када буде туда пролазио, разборит човек ће узети даску и покрити је, како не би изазивала одвратност. Други ће, напротив, уместо да је прекрије, почети да је разгрће, тако да ће се смрад још више раширити. Шта је он учинио? Баш ништа. изазвао је још веће зло. He треба прекопавати по туђим гресима. Заповест Кажи Цркви нема тај смисао да све треба јавно разгласити. Данас није све Црква. Црква су они који живе како то хоће Христос, али не и остали који се наоружавају против Цркве, као што чине масони, јеховисти и други."

233.    Кад се пре неколико година у Цркви разбуктао скандал чији је зачетник био један епископ, многи су се код старца распитивали о томе. Он је одговарао с великим расуђивањем: "He познајем тог човека и не могу да знам да ли се уистину догодило то о чему ми говорите. Ако се догодило, Бог је допустио да падне у грех јер се иначе могао погордити и изгубити душу. Сад му је Господ дао повољну прилику за покајање."

234.  Живећи у заједници, хришћанин често од разних људи слуша најстрашније хуле. Његово огорчење је дубоко и он осећа потребу да на неки начин одреагује. У следећем писму, које сам добио током војне службе, о. Пајсије са духовне тачке гледишта разматра општење с богохулницима:

Часни Крст, 20. јануара 1972.

Брате Дионисије, радуј се у Господу

Добио сам твоје писмо и обрадовао се што служиш заједно са Солуњанима, јер ћеш бити уз своје познанике и укрепићеш се. Схватам колико је тешко кад је човек принуђен да борави међу људима који су сабрани са најразличитијих страна. Заблагодари Богу макар за то што служиш у мирнодопско време и што се све тешкоће могу развејати уз мало трпљења.

У вези с твојом темом. Пишеш да готово сви око тебе хуле на Bo­ra. Ево шта ћу ти одговорити.

-  Сматрам да смо дужни да се потрудимо да не будемо узрок њиховог богохуљења. Ако хуле на Бога из других разлога, ту је такође потребно расуђивање. Ако је богохулник безочан, било би добро да се претвараш да га не слушаш и да на њега не обраћаш пажњу. Ако је добре нарави али се изругује због рђаве навике, ти изнеси примедбу. Ако је добре нарави али велики егоиста, немој стављати строгу примедбу него, колико можеш, смирено и ражалошћено.

-   'Силом својих врлина разобличуј оне који се свађају с тобом... и обарај их са смирењем и спокојних усана. Разобличуј развратника својим доличним понашањем, а бестиднике скромним погледом твојих очију' Тако нам говори авва Исаак, а у томе се састоји и еванђелски став.

Требало би да се радујемо уместо што се ражалошћујемо кад се људи и без наше кривице грубо понашају према нама. Није неопходно да се трудимо да нас људи оправдају кад смо у праву. Бог је праведан и ми ћемо управити поглед ка другом животу. Због тога нема смисла да тражимо разумевање од других људи, да би били добри према нама, признали наше вредности, да нас не би вређали, итд. Онај ко то тражи у овом животу треба да зна да га пут којим корача неће одвести у рај.

Ето, тако је, брате Дионисије. Нека те чувају Христос и Пресвета Богородица.

С љубављу Христовом, монах Пајсије.

          235.     На питање да ли душе светитеља осећају да их призивамо и да ли о. Пајсије поседује потврду о томе да га они слушају, старац је одговорио: "Имам потврду да ме светитељ чује, будући да и ја чујем њега. Има ли потребе да о томе и даље говоримо?"

236.     "Догађа се да, ако нешто кажеш другима, буде као на туристичком путовању. Дели се све што је потребно. Онај ко поседује нешто духовно, даје другоме да би му помогао да оде у рај и при том не мисли на себе. Међутим, шта се догађа ако га људи хвале више него што је потребно? Једни имају користи а други немају. Бог, наравно, види човекову намеру, али је неопходно да и ми сами будемо обазриви. Рђаво је ако дође до таквог туристичког путовања, односно ако један верујући говори другом нешто да би му помогао а овај почне да га хвали."

237.     "Постоје многи снови који потичу од борбе. На њих треба обратити пажњу. Међутим, у односу на снове уопште морамо бити веома опрезни."

238.     "Бог не предодређује, Бог унапред зна. Као Свезнајући, Он суди о сваком човеку - да ли ће му открити истину Христову? Господ посматра: ако човек постане православан, како ће живети? Сагласно томе Он и расуђује."

239.     "Кад умру немилосрдни људи, поручите им парастосе и превасходно дајте милостињу. Постоји много сиромаха. Једноставно давање милостиње убогом вредније је од мноштва проливеног зноја."

240.     "Правили су гробнице које не прокишњавају, али то никако није спасавало тела покојника од трулежности, иако постоје средства која је спречавају. Због тога морамо бити опрезни у својим расуђивањима. Природно, у многим случајевима је узрок трулежности грех."