241.
На питање да ли светогорски монаси добијају
пензију од осигуравајућег завода, старац је одговорио: "He
знам, можда неки и добијају. Овде не постоји потреба за пензијом. Ако и
постоји нека потреба, манастири дају 'благослове'. У сваком случају, живим
тако како живим, без обзира да ли добијам пензију од осигуравајућег завода или
не. Ако ми дају из друге ризнице, све ћу имати. Узећу нешто мало из ризнице трпљења, нешто мало из ризнице молитве, нешто мало
из ризнице љубави, итд. Из тих ризница треба да добијамо помоћ."
242. "И
ми смо дознали за радиоактивност. Шта да вам кажем? Уколико би до загађења
дошло на једном месту, рекли бисмо да одатле треба отићи. Сада, кад је оно
свуда продрло, ничега неће бити. Ми овде на Гори носимо свој крст и све једемо.
Чега да се плашимо? Зар Господ није рекао да верујући, ако и
смртно што Попију, неће им наудити (Мк. 16; 18)? He узрујавајте
се."
243. "Постоји
разлика између чуда наше вере и чуда других вероисповести. И хоџа може да
сатвори чудо помоћу разних магијских поступака. Он тежи да виде светлост док
ми, кад нам ђаво покаже светлост и пошаље блистање, окрећемо леђа. Други
затварају нос, напрежу уши и трљају очи а затим виде халуцинације. Ми тражимо
чуда од Бога и не општимо с ђаволом него, напротив, даноноћно војујемо с
њим."
244.
Једном сам упитао старца да ли клирик - предавач
треба да буде члан синдиката, а он ми је одговорио: А шта је то? Раније тога
није било. Претрпите. Умириће се и ти ветрови. Вера у Бога разрешиће све ваше
проблеме. Ако нема вере, све ствара тешкоће и многи долазе до
самоубиства."
245.
"Ђаво је сада подивљао. Дошла је његова
власт, он је заузео место и на његовим личним картама налазе се три
шестице."
246.
На моје питање због чега је данас много младих
који приступају монаштву које значи одрицање од свега световног док,
истовремено, немају жељу да буду свештеници у свету, старац је одговорио:
"За то су криви епископи који на неки начин спречавају младе у томе, па
чак и онима, који су постали свештеници, стварају проблеме или их оптерећују
административним и сличним пословима. Исто тако, не допуштају да се развијају
манастири који су постали духовне оазе. Иако постепено, у свету ипак долази
до позитивне забринутости и манастири су потребни да би помогли, како
свештеницима тако и мирјанима."
247.
На питање да ли би требало крштавати децу чији
родитељи нису у црквеном браку, старац је одговорио: "Шта су учинили несрећници? Погледајмо родитеље и разјаснимо због чега нису закључили црквени
брак и, опет, због чега желе да крсте децу. Одатле ћемо поћи. И они имају неке своје разлоге. Требало би да
видимо шта их моти- више. To
је као завртањ: ако се не притисне, неће се добро заврнути. Тако су и
они нешто препатили и сад желе помоћ."
248.
Кад су неки младићи упитали о. Пајсија да ли се
могу купати у мору заједно с девојкама, он им је одговорио: "He,
не треба тако да се купате. Погледајте два мала брата. Ако од њих
затражите да се свуку, они ће се удаљити један од другог. Они се стиде... А
одрасли? He треба се
купати чак ни на пустом месту, јер ако уђеш у воду и почнеш да се запљускујеш,
онда је то наслада."
249.
На питање зашто Бог није уредио да се сједине
такви брачни другови који би водили духован живот, старац је одговорио:
"Било би добро кад не би постојао ђаво. Међутим, ђаво постоји. Нема сумње
да љубав Божија све устројава. Да би спасао рђавог мужа, Бог му даје прекрасну
жену, и супротно. Стрпљења, браћо, и све ће проћи. Данас је све променљиво и
нема ничега трајног"
250.
"He треба се сукобити с људима ако
имају другачије погледе. Пажњу треба обратити једино на комунисте. Ако пак и
они верују у Бога, онда не треба правити никакву разлику."
Нема коментара:
Постави коментар