недеља, 10. август 2014.

СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ - КРАТКЕ ДУХОВНЕ ПОУКЕ 221-230

221.    У богословским круговима познавао сам неке који су се бавили следећим питањима: Ко јe написао ту књигу? Ко је саставио критичке примедбе, итд, односно бавили су се историјским питањима. За име Божије! Да ли је та књига од почетка православна и светоотачка? Ако је тако, изучаваћу шта каже отац Цркве и запитати се: Где се ја налазим? Где се налази он? Шта да учиним?' Знате ли да бављење самим собом представља напор, док је бављење другима веома лако!"
222.   "Данашњи људи удаљили су се од духовника и загушиле су их помисли и разнолике страсти. На исповест одлазе код психијатара. Узимају таблете да би заборавили на проблеме који их муче. Тек што прође мало времена, а проблем се поново појави, и опет се дешава исто. Поново раде исту ствар. Међутим, ако би свако себе изнутра довео у ред, спавао би као јагњешце и не би гутао таблете."
223.   "Свет је изгубио смисао живота и требало би да га пронађе. Неверје наноси огромну штету. Све почиње од њега (неверја)."


224.  "Зло се откинуло с ланца и све се зацрнило као преорана њива. Међутим, ако ту њиву засејемо, она ће се зазеленети, а на пролеће ће донети плодове. Тако сада свет живи у тами зла. Могло би да наступи и добро време. Међутим, за то је потребна сетва."
225.  У наставку, старац је рекао: "С друге стране, примећујем и позитивну забринутост и повратак у манастире. Нека Бог помогне том повратку. У сваком случају, сад живимо у мрачном периоду. Људи ће се вратити. Увидеће да долази до неспоразума. Тешко ми је да схватим како и образовани људи стварају велике неспоразуме."
226.  "Вероватно је дошло време кад ће једни певати и пити у центрима а други одлазити у цркве и манастире на бдења."
227.  "Данас рђавог човека представљају као доброг. Масона, на пример, представљају као доброг и богобојажљивог, док он сам држи торбицу у којој се скрива ђаво. Масон тврди да људе води по правом путу, а кад их он предводи ђаво из торбице показује један рог. 'А шта је то', питају радознали људи чим се увере да је то ђаво. Масон им каже: 'То је плави патлиџан, пођите за мном' Другим речима, и кад знамо да се творе демонска дела, они се труде да нам их прикажу као добра и корисна."
228.  "Нека свако дела за Бога онолико колико може, брижљиво и с благодарењем. Оставимо мирјане. Ти несрећници су, с њиховим световним опажањем ствари, напунили психијатријске клинике. Они говоре: ето, он је срећан јер је изградио вилу, а ја нисам имао среће у животу, итд. Затим почињу да раде без предаха. He схватају да управо није имао среће онај који је изградио вилу већу него што му је потребно. Раде и не жале себе, све их мучи, а заузврат добијају само несрећу и меланхолију. Међутим, и они који су "имали среће" доживљавају то исто, јер и они све опажају на светован начин. Кад у људима царује егоизам, онда је благодат Божија далеко!"
229.  "Људи се сад радују материјалним стварима. Ако имају нов аутомобил - поскакује им срце. Ако имају велику кућу - поскакује им срце. Ако имају одећу, обућу и остало - поскакује им срце. Ако пак купе јахту - опет им поскакује срце. Другим речима, радују се свему што је материјално. Они, међутим, који живе ангелским животом, на све то гледају као на отпатке."




230.     У погледу понашања савремених људи, старац је посетиоцима исприповедао следећи случај: "Био је један старац, пастир, који је живео у шумској колиби. У време рата, од те колибе су начинили складиште. Испунили су га свим и свачим: храном, пићем и осталим. Једног лепог дана војници су се најели печења и били скоро мртви пијани. To исто је учинио и старац. Услед њихове непажње дошло је до пожара и пламен је захватио колибу. Један војник се тад обратио старцу: 'Чича-Атанасије, гори колиба!' Овај му је на то одговорио: 'Нека гори, јадо!' Као што видите, старчић је живео на сасвим другачији начин и нимало се није бринуо за свој дом. Тако чине и људи. Они живе материјалним стањем и нимало се не брину о духовном. Своје срце предају материјалном, а затим се удаљују од Бога."

Нема коментара:

Постави коментар