Ако говорим људским и анђеоским језиком а
љубави немам, онда сам метал који звучи и прапорци који одјекују. И ако имам
дар пророштва и знам све тајне и све знање и ако имам сву веру тако да
премештам Горе, а љубави немам ништа сам. И ако сиромасима разделим све своје
имање, и ако предам своје тело да будем спаљен а љубави немам, ништа ми не
користи (прва, Кор.13)
Љубав, радост и мир, то су Божански
дарови, божанске особине. Они појединачно чуда могу да стварају. Љубав
сједињује све у једно мир исто тако зрачи из човека, даје тишину; радост чини
да се скине терет са човечије душе: кад дође нека радосна душа код тужне па му
каже какве благе, тихе речи, одједном као да му је
свануло. Значи, појединачно љубав, мир и
радост чине чуда, али сједињени у једно могу заповедати свим стварима. Кад су
сједињени и учвршћени у срцу, куда год таква душа упути мисли јавља се мир, јер
из ње зрачи мир. Свети Оци кажу да може горе да премешта. Тада бивају исцељења,
на пример, Господ је показао како и казао да ћемо то чинити Његовом Божанском
снагом. Биће такви знакови: на болесне ставићемо руке и исцелиће се. То су
истините речи Божије. Али ми смо изгубили доброту коју нам је Господ дао па смо
се мислено уплели као пиле у кучину и никако да се испетљамо, да буде мир у
нашем срцу. Морамо обратити пажњу да у наше срце не улази оно што ремети мир.
Свети Оци прокрчили су нам пут и показали како треба да се потрудимо с Божијом
помоћи. Господ тражи да по разуму, са пуно разумевања, одбацимо зло и примимо
Њега и Његово добро у срце. Зато се морамо обратити Господу, једином извору
живота. Да се сродимо с Њим, јер смо се одродили. Ми се некад одродимо и од
својих најближих.
А често пута се и уз своје најближе
осетимо усамљени, због тога што смо се удаљили од истинског нашег Родитеља.
Удаљили смо се умом - мислима.
Нема коментара:
Постави коментар