СВЕТИ ИГЊАТИЈЕ БРЈАНЧАНИНОВ - О СЛЕДОВАЊУ ГОСПОДУ НАШЕМ ИСУСУ ХРИСТУ

Када људи који су нам блиски по телу покушају да нас одвоје од следовања вољи Божијој, покажимо према њима свету мржњу, попут оне коју показују јагњад према вуковима, тако што се не претварају у вукове и не бране се зубима од вукова (Мт 10,16). Светом мржњом према ближњима остаје се веран Богу, не прихватајући порочну људску вољу, чак и кад су ти људи наши најближи сродници. Великодушно подносимо ожалошћења која нам наносе и молимо се

за њихово спасење - никако им не упућујући оштре речи и њима сродна дела, јер то је мржња палог бића, мржња која је Богу противна.
Спаситељ је рекао: Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир него мач. Јер сам дошао да раставим човјека од оца његово! и кћер од матере њезине, и снаху од свекрве њезине (Мт 10,3435). Јер сам дошао како ове речи Господње тумачи свети Јован Лествичник - да раставим богољупце од светољубаца; телесне од духовних, славољубиве од смиреноумних: Бог се радује одвајању и растављању, онда када се оно чини из љубави према Њему.
И пророк је назвао земљу местом свога доласка (в. Пс 118, 19), а себе дошљаком и странцем у њој: Јер ја сам дошљак код Тебе и пролазник, као сви оци моји (Пс 38, 13), како каже у својој молитви Богу. Како очигледна и опипљива истина! Истина коју су људи заборавили, без обзира на сву њену очигледност. Ја сам - дошљак на земљи; рођењем сам дошао, смрћу ћу отићи. Ја сам - пропазник на земљи: пресељен сам на њу из раја, где сам себе укаљао и оскврнио грехом. Бићу пресељен и са земље, из тог мог привременог изгнанства у које ме је мој Бог послао, како бих се покајао, очистио од греха и поново постао способан за живот у рају. Због своје упорне, крајње непоправљивости требало је да будем вечно гурнут у адску тамницу. Ја сам - странац на земљи, странствовање почињем у колевци, а завршавам у гробу: странствујем од детињства до старости, у различитим околностима и земаљским ситуацијама. Ја сам - дошљак и пролазник, као сви оци моји. Моји оци су били дошљаци и странци на земљи: дошли су на њу рођењем, а смрћу су је напустили. Изузетка није било: још нико од људи није остао заувек на земљи. Отићи ћу и ја. Мој одлазак већ почиње: снага ме напушта, старост ме савлађује. Отићи ћу, отићи одавде, јер је то непобитна чињеница и непромењиви закон Творца и Бога мог.