† † † У ДЕЦЕМБРУ † † †1. Снег је пао и све је покрио. Сва природа лежи под снегом као мртвац под мраморном белом плочом. Но, испод те надгробне плоче, снага целе природе дејствује, семена се снаже и спремају за васкрсење чим се у пролеће бела плоча са њих дигне. Покриј и ти спољашњом равнодушношћу и тишином своје унутрашње благо, тј. реч Божју, која у теби хвата корена, растући у дубини док не дође време да расте у висину.
2. Кад је напољу хладно и неугодно, човек најрадије борави унутра, у затвореној кући, крај топлог огњишта. Тако се духован човек повлачи унутра у себе. Ту се осећа најугодније, најтоплије и најсигурније. Свет је за њега неугодан и хладан, он га види само у једној боји. Све му је једно. Чудо које је он открио унутра у себи, превазилази сва чудеса природе.
3. Заинтересован за оно што је у теби, ти постајеш равнодушан према ономе што је око тебе. Постајеш сличан својој мајци кад те је под срцем носила. Док си ти растао унутра у њој, она је свим својим мислима бдила над тобом. Сав свет је за њу био јевтинији од тебе, иако те још није могла видети својим очима. Само те је осећала у себи.
4. И у теби нешто расте. То из семена речи Божје расте нови човек у теби. Божји човек, Божић. И као што је твоја мајка осећала себе у теби и тебе у себи, тако и ти осећаш Бога у себи и себе у Богу. Причести се те појачај божанско чудо у себи. Окади га молитвама и осветли љубављу. И они ће тебе још више окадити и осветли.
(Свети Владика Николај Велимировић - Србски)
Нема коментара:
Постави коментар