Сачувај кротко и мирољубиво расположење према брату чак и кад те подмукло или лукаво (или опет нехотично) лишава и последњег иметка. Покажи да у ближњему волиш образ Божији више од свега земаљског и трулежног, те да љубав твоја никад не престаје (1.Кор.13,8). И који твоје узме, не ишти (Лк.6,30). И који хоће да се суди са тобом и кошуљу твоју да узме, подај му и хаљину (Мт.5,40). Нека те не посрами враг већом надом на прах земаљски (тј. новац и хлеб), неголи на Бога. Нека он буде посрамљен твојим снажним уздањем у Бога и у Његову свету реч. Јер, не живи човек о самом хлебу, но о свакој речи која излази из уста Божијих (Мт.4,4). Обрати пажњу: О свакој речи. Јер, свака реч Владике Творца може да подржи твој живот, као што свака реч може да створи и претвори хиљаде створења. Јер Он рече, и постадоше, Он заповеди,и сазда се (Пс.32,9) све створење. Он је речју из небића привео у биће милијарде небеских, бесмртних војски. Осветивши их Духом Светим, он их снажи и подржава у постојању. Немој безумно понижавати достојанство свог бесмртног духа сујетним надањем у прах земаљски. Напротив, говори: "Бог је уздање моје". Или: "Надање је моје Отац, прибежиште је моје Син, заштита је моја Дух Свети, Тројица Света"! Међутим, како је много међу нама оних који се љуте и разбесне када их лише само неког невеликог дела њиховог иметка, али не и последње рубље. Колико је тада узрујаности, гнева, горчине, горких прекора, роптања, понекад и проклињања! Боже праведни! Прах звани новац или храна и пиће изазивају толику буру у нашим хришћанским душама, тј. нама који знамо речи нашег најслађег Спаситеља: Не брините се душом својом, шта ћете јести или шта ћете пити; ни телом својим, у што ћете се оденути. Погледајте на птице небеске како не сеју, нити жању, ни сабирају у житнице, па Отац ваш небески храни их. Иштите најпре Царство Божије и правду његову, и ово ће вам се све додати (Мт.6,25; 26; 33). Или: Нико не живи од имовине своје, што је сувише богат (Лк.12,15). Боже мој, шта смо доживели? Чиме смо ми бољи од незнабожаца по свом начину живота? Где је наша вера, нада на Бога и љубав према ближњем? О, надмености сатанска! О, стиде наш! Оче небески! Ти, који знаш шта нам треба и који нам дајеш и пре него што заиштемо (Мт.6, 8), помилуј нас неверне, незахвалне и покварене! Ми чујемо твоје милостиве речи, Владико: Нећу те оставити нити ћу од тебе одступити (Јев.13,5). Па ипак, свакодневно се прелешћујући земаљским добрима, ми их преступамо и нарушавамо твоју вољу.
Нема коментара:
Постави коментар