Људска мисао има непојамно велику моћ, у
стању је да учини многа добра, али и да уништи
другог човека. Ове моћи својих мисли,
позитивних и негативних, човек најчешће није свестан. Неслоге у породици -
свађе, болести и свакакве невоље, нарочито крупније које снађу неку породицу,
последица су рђавих помисли њених чланова. Први и једини услов за промену рђаве
породичне климе јесте промена мисли њених водећих чланова. Почните свесно да
шаљете добре мисли, мисли љубави и добрих жеља ономе ко вам је мрзак, ко вас је
увредио, ко вас не воли. На сопственом примеру моћи ћете тада да се уверите у
снагу добрих мисли. Болесна, неваљала деца, таква су због њихових родитеља и
неслоге међу њима. Све се исто као у породицама дешава и на радним местима, у
фабрикама, школама, болницама. Престаните да мислите зло о своме шефу или другу
на послу, преокрените зле мисли у добре и видећете промену понашања ваших
дотадашњих „непријатеља". Видите и сами како ми у породици стварамо хармонију
или дисхармонију, зависно од наших мисли и жеља. Ако је домаћин у кући много
оптерећен бригама и мислима о некој тешкоћи, он тим мислима ствара немир не
само себи него и целој својој породици. Сви су у кући утучени, немају ни мира
ни утехе. Он као домаћин треба да зрачи добротом која се из њега преноси на све
остале у кући. Такав смо ми мислени апарат. Ја у своје време нисам знао да
човек не сме вређати своје родитеље, ни телесне ни духовне. Ми их не смемо
вређати ни својим мислима. У своје време нисам био свестан да вређање доноси
тешке последице за све нас. Ја сам много страдао због тога што сам свога оца
мислима вређао и сада не могу да се накајем због тога. Мој отац је био миран,
тих, кротак Једна сеоска породица je много побожна. Иду у цркву, редовно се
причешћују, не раде празником али немају мира, нема напретка у тој породици
иако је побожна. Друга породица није толико побожна, ретко иде у цркву али
напредна. Не размишљају људи и не знају. У побожној породици нико никог не
слуша, млађи не слушају. Дисхармонија, нема напретка. А код друге породице мир,тишина, лепо, сви раде. Видите шта значи
хармонија у мислима. Људи не обраћају пажњу, све то потиче од наших мисли и
жеља. Беремо плод од својих мисли и жеља у нашој држави. Држава је опширна породица
са много чланова. Уместо да чувамо своју породицу ми не мислимо добро о њој,
један другом не мислимо добро и како да буде добро. Немамо покајање. човек,
невероватан добричина. У своме животу никад није био болестан јер је увек имао
унутрашњи мир. Цео свој живот посматрао је као представу, а када га неко врећа
није се вређао, био је миран и тих. Ја бих био сретан да сам његових
карактерних особина. Људска душа је несхватљиво снажна. Ако се само једно биће
нађе у породици које је одано Богу, све се у тој породици мења. То исто биће је
као какав катализатор. Узавреле духове он стишава, дисхармонију претвара у
хармонију. Јасно је да од количине његове Божанске благодати зависи и његова
смиреноумна мисија у породици. У породици у којој има више чланова довољно је
да је само једна особа незадовољна - не мора она то ничим да испољава, довољно
је да почне да мисли како се њој наноси неправда и како се са њом не поступа
добро - па да се поремети мир у тој породици - она то својим мислима поремети.
И сви су незадовољни а не знају откуда то. Према ближњима треба имати подједнак
однос. Не смемо да делимо људе - овај ми је симпатичан, овај антипатичан.
Нема коментара:
Постави коментар