Молитву не би требало да творимо по телесној навици, по обичају да
вапимо, ћутимо или приклањамо колена, него тако што ћемо, трезвено
пазећи на ум, очекивати када ће доћи Бог и посетити душу на свим њеним
изласцима и стазама и у свим чулима. На тај начин, понекад је потребно
да ћутимо [безмолвствујемо, тихујемо], а понекад да призивамо и да се
молимо са вапајем, али само да ум буде утврђен у Богу. Када тело нешто
ради, оно у целини припада том делу и потпуно се њиме бави, тако да сви
удови помажу један другоме. Нека се тако и душа потпуно посвети молитви и
љубави Господњој, без расејаности и кружења у помислима; напротив, нека
све своје очекивање положи на Христа.У таквом случају, Сам Господ ће просветити душу и научити је истинској прозби; Он ће јој дати чисту, духовну и Бога достојпу молитву, као и поклоњење духом и истином. Онај који је одлучио да се бави трговином нема у виду само један посао ради стицања добити, него се свим силама труди да увелича и умножи добит и са једног посла прелази на други. Он одатле хита ка новом извору добити и, напуштајући посао који не доноси корист, свагда се окреће ка оном најпогоднијем. Тако ћемо и ми на разне начине и са много вештине обезбедити своју душу да би стекла истинску и велику добит, односно Бога, Који нас учи да се истински молимо. У том случају Господ ће отпочинути у доброј вољи душе, чинећи је престолом славе, заседајући и отпочинувши у њој. Тако смо код пророка Језекиља слушали о духовним животињама, упрегнутим у господарска кола. Оне су нам тамо приказане као бића са мноштвом очију, а таква је и душа, која у себи носи Бога или, боље речено, која је ношена од Бога, јер и она сва постаје око.
Кућа у којој борави сам домаћин пуна је украса и лепоте. Тако се и душа, која у себи има свог Господара и у којој Он обитава, испуњава сваком лепотом и красотом, јер у њој обитава и њом руководи Господ са Његовим духовним благом. Тешко кући чији је домаћин одсутан и у којој нема господара, јер ће се срушити, опустети и испунити се сваком нечистотом и нередом; тамо се, према речима пророка, настањују авети и демони (в. Иса. 13; 21), јер у опустелој кући налазе за себе место дивље мачке, пси и свака нечистота. Тешко души, која не устане после свог тешког пада и која унутар себе има оне што је убеђују и приморавају да живи у непријатељству са својим Жеником, који намеравају да искваре њене мисли и одврате је од Христа.
Кад Господ види да се душа, сразмерно својим снагама, сабира у једно, даноноћно тражећи Господа и вапијући ка Њему и, према заповести, непрестано се молећи за све (в. 1. Сол. 5; 17), Он ће је тада одбранити, као што је обећао (Лк. 18; 7), очистивши је од порока које има у себи и Сам ће је Себи представити као непорочну и чисту невесту. Ако верујеш да је ово истинито, као што заиста и јесте, онда пази на себе; погледај да ли је твоја душа пронашла светлост која ће је руководити на путу, да ли је пронашла истинску храну и истинско пиће, односно Господа? Ако није, онда се даноноћно моли [твоја душа] да то добије. Прематоме, када видиш сунце, тражи истинско Сунце, јер си слеп. Када погледаш светлост, загледај се и у своју душу: да ли си задобио истиниту и благу Светлост? Све видљиво јесте сенка невидљивог у души; осим видљивог човека, постоји и други, унутрашњи човек; постоје друге очи, које је ослепео сатана, као и друге уши, које је он оглувео. Међутим, дошао је Исус да исцели овог унутрашњег човека. Њему слава и сила са Оцем и Светим Духом у векове! Амин.
Нема коментара:
Постави коментар