среда, 23. април 2014.

СВЕТИ МАКАРИЈЕ ВЕЛИКИ - МОРАМО СЕ НЕПРЕСТАНО И УСРДНО МОЛИТИ БОГУ

Молитву не би требало да творимо по телесној навици, по обичају да вапимо, ћутимо или приклањамо колена, него тако што ћемо, трезвено пазећи на ум, очекивати када ће доћи Бог и посетити душу на свим њеним изласцима и стазама и у свим чулима. На тај начин, понекад је потребно да ћутимо [безмолвствујемо, тихујемо], а понекад да призивамо и да се молимо са вапајем, али само да ум буде утврђен у Богу. Када тело нешто ради, оно у целини припада том делу и потпуно се њиме бави, тако да сви удови помажу један другоме. Нека се тако и душа потпуно посвети молитви и љубави Господњој, без расејаности и кружења у помислима; напротив, нека све своје очекивање положи на Христа.
У таквом случају, Сам Господ ће просветити душу и научити је истинској прозби; Он ће јој дати чисту, духовну и Бога достојпу молитву, као и поклоњење духом и истином. Онај који је одлучио да се бави трговином нема у виду само један посао ради стицања добити, него се свим силама труди да увелича и умножи добит и са једног посла прелази на други. Он одатле хита ка новом извору добити и, напуштајући посао који не доноси корист, свагда се окреће ка оном најпогоднијем. Тако ћемо и ми на разне начине и са много вештине обезбедити своју душу да би стекла истинску и велику добит, односно Бога, Који нас учи да се истински молимо. У том случају Господ ће отпочинути у доброј вољи душе, чинећи је престолом славе, заседајући и отпочинувши у њој. Тако смо код пророка Језекиља слушали о духовним животињама, упрегнутим у господарска кола. Оне су нам тамо приказане као бића са мноштвом очију, а таква је и душа, која у себи носи Бога или, боље речено, која је ношена од Бога, јер и она сва постаје око.
Кућа у којој борави сам домаћин пуна је украса и лепоте. Тако се и душа, која у себи има свог Господара и у којој Он обитава, испуњава сваком лепотом и красотом, јер у њој обитава и њом руководи Господ са Његовим духовним благом. Тешко кући чији је домаћин одсутан и у којој нема господара, јер ће се срушити, опустети и испунити се сваком нечистотом и нередом; тамо се, према речима пророка, настањују авети и демони (в. Иса. 13; 21), јер у опустелој кући налазе за себе место дивље мачке, пси и свака нечистота. Тешко души, која не устане после свог тешког пада и која унутар себе има оне што је убеђују и приморавају да живи у непријатељству са својим Жеником, који намеравају да искваре њене мисли и одврате је од Христа.
Кад Господ види да се душа, сразмерно својим снагама, сабира у једно, даноноћно тражећи Господа и вапијући ка Њему и, према заповести, непрестано се молећи за све (в. 1. Сол. 5; 17), Он ће је тада одбранити, као што је обећао (Лк. 18; 7), очистивши је од порока које има у себи и Сам ће је Себи представити као непорочну и чисту невесту. Ако верујеш да је ово истинито, као што заиста и јесте, онда пази на себе; погледај да ли је твоја душа пронашла светлост која ће је руководити на путу, да ли је пронашла истинску храну и истинско пиће, односно Господа? Ако није, онда се даноноћно моли [твоја душа] да то добије. Прематоме, када видиш сунце, тражи истинско Сунце, јер си слеп. Када погледаш светлост, загледај се и у своју душу: да ли си задобио истиниту и благу Светлост? Све видљиво јесте сенка невидљивог у души; осим видљивог човека, постоји и други, унутрашњи човек; постоје друге очи, које је ослепео сатана, као и друге уши, које је он оглувео. Међутим, дошао је Исус да исцели овог унутрашњег човека. Њему слава и сила са Оцем и Светим Духом у векове! Амин.

Нема коментара:

Постави коментар