Само послушно дете добија благослов од
родитеља свог. Није твоје да ли се родитељи слажу или не слажу, да ли се
свађају, да ли су добри или
нису добри, за тебе они морају да буду
светиња. Да би ти имао благослов Божији, да ти буде добро. Јесте. Не смемо ни
мислима вређати родитеље. А они, како се понашају према нама, то је њихова
ствар. Има родитеља који су били тако сурови да су мучили своју децу. Два брата
су тако имала добру мајку која им је увек говорила да поштују оца, ма какав да
је, да би добили благослов Божији. Сад они не дају никоме да о њиховом оцу
нешто ружно каже. Нико не сме да га вређа. Два брата кажу: Наш отац је за нас
светиња. Иако су с њим провели тешке дане живота јер отац није имао милости
према њима, поштујући оца Бог их је благословио и сада су пуни живота,
благодарни, захвални Богу. Јер Господ је благоизволео да кроз наше родитеље
дођемо у свет. Какви су они, они ће за то одговарати пред Богом, одговараће и
за нас. А ми за њих не одговарамо. Ми ћемо одговарати како смо и да ли смо их
поштовали. Духовна ситуација на земљи је јако лоша због тога што се и мала деца
противе родитељима. Зато нам овако иде, зато што нико не поштује родитеље. На
целој планети је иста ситуација... Немојте вређати и жалостити своје родитеље!
Не може ни вама бити добро ако су родитељи на вас љути или ожалошћени. Водићете
онда дуг и некористан рат са собом мислећи да водите рат са њима. И сада ми је
жао што сам годинама мислио да мој отац није хтео да води довољно рачуна о нама
деци. Било ми је криво што се оженио после мајчине смрти и добио двоје деце са
другом женом, а поготово када се и по трећи пут оженио јер му је и друга жена
умрла. А он се, јадан, женио да би имао жену у кући која би децу гледала. Због
тог мог мисленог рата са оцем, годинама нисам духовно могао да напредујем. Ако
су ти родитељи атеисти а ти си верник, немој изазивати и дражити родитеље
својом вером већ се за њих моли и буди са њима благ. Немој ни разговарати о
религији. Нема атеиста мећу људима. Зар сваки човек не воли да живи и зар сваки
човек не жели љубав и добро? А шта су друго живот, љубав и добро него Бог?
Треба деца да послушају родитеље, то је велики дар. Ја, кад сам био млад, нисам
знао да несмемо родитеље ни мислима вређати. Родитељ има велику власт и што
пожели деци својој биће. Родитељи наши, може бити да су и лошег карактера али
то је њихова ствар, они ће зато одговарати пред Богом, и одговараће за нас као
своју децу, какав су нам дали правац у животу, а ми морамо да поштујемо
родитеље као светиње, да би имали благослов Божији. Многи то не раде па се
жале, не иде им добро, не иде на факултету, не иде како треба, радња им не иде.
Ја им кажем: Ако се нисте сложили са својим родитељима по њиховом мишљењу, ето
то вам стагнира живот, сами стагнирате свој живот. Значи, морамо поштовати
родитеље као светиња да би имали благослов Божји, да нам иде како треба. Кажу,
родитељи наши могу бити да нису побожни а исто тако они желе да све буде по
њиховом, не дозвољавају деци да иду у цркву. Деца, докле год су под родитељском
влашћу, морају их поштовати, а кад се одомаће, (ожене се или удају са
благословом родитеља) онда сами руководе шта ће. Хоће ли постити, неће ли
постити, то је њихова ствар, ту родитељи не могу да се мешају. Кад оснујете
породицу и имате благослов онда ћете по своме да живите, али морате поштовати
родитеље. Сад сте и ви родитељ, ви одлучујете како ћете постити, како се
молити. Сваки домаћин у кући, он је свештеник у кући, чим је основао породицу,
значи, он је свештеник и тек онда је слободан а дотле је он под влашћу родитеља
и мора да се поштује родитељ. А побожност није спољашњи ритуал, побожност је
унутрашња ствар сваког појединца. Нико не зна да ли се ми молимо Богу или не
молимо, то је ствар сваког појединца. Има пуно деце чији родитељи нису побожни
али они после постају духовни родитељи својим родитељима. Бог је свуда присутан
и он на чудне начине спасава. Онима који поштују родитеље, отвара им се пут,
тамо где је немогуће за њих је могуће.
Нема коментара:
Постави коментар