Драгуљар је седео за столом и кроз
излог своје отмене трговине посматрао пролазнике. Нека се девојчица
приближила трговини и прислонила носић на излог. Као небо плаве очи
радосно засијаше кад угледа један од изложених предмета.Ушла је одлучно и прстом показала огрлицу од модрог тиркиза.
- То је за моју сестру. Можете ли ми је запаковати као поклон?
Трговац с неверицом погледа девојчицу и упита:
- Колико новца имаш?
Она се подиже на прсте, стави на сто лимену кутију, отвори је и испразни. Било је ту неколико мањих новчаница, шака ситниша, неколико шкољки и фигурица.
- Хоће ли бити довољно? - упита поносно. Желела бих старијој сестри купити поклон. Од када немамо маме, она обавља све послове и нема ни тренутка времена за себе. Данас јој је рођендан. Уверена сам да ће је поклон веома обрадовати. Њене су очи исте боје као тај драги камен.
Трговац је отишао у малу просторију и у златноцрвени папир запаковао кутијицу.
- Узми и пажљиво понеси - рече девојчици.
Она узе пакетић као победнички пехар и поносно изађе из трговине.
Сат времена касније у трговину уђе прекрасна девојка с косом боје меда и дивним модрим очима. Стави на сто кутијицу коју је трговац пажљиво запаковао и упита:
- Ова је огрлица купљена у вашој трговини?
- Да, госпођице.
- Колико је коштала?
- У мојој трговини цене су ствар поверења; тичу се само мене и мојих купаца.
- Моја сестра је имала нешто ситниша... Сигурно није могла платити овако вредну огрлицу!
Трговац затвори кутију, сложи омот и врати је девојци.
- Ваша је сестра платила највишу цену: дала је све што је имала
Нема коментара:
Постави коментар