СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ВЕЛИКИ - ШИРИТЕ УТЕХУ И ЉУБАВ...

Нека реч утехе претекне остатак речи твојих, запечаћујући твоју љубав према ближњем". Ти, који си у манастиру, када приђеш брату свом; ти који си супружник, када прилазиш супрузи или супругу свом; ти који си отац, мајка, када приђеш детету свом, „нека претекне реч утехе". Шта год желиш да кажеш, шта год размишљаш да кажеш, то и кажи, пошто претходно кажеш и две-три речи које ће донети радост, утеху, предах.
Учини тако да други каже: одахнух, обрадовах се! Учините тако да се други диче вама, да вас воле, да поскакују од радости када вас сретну. Јер сви људи у животу свом, у свом дому, у телу и души имају неки бол, болести, тешкоће, муке, и свако у неком свом скривеном завежљају, у срцу свом, у дому свом скрива бол свој да га други не би познали. Тако, ја не знам каква тебе бол мучи, нити ти знаш каква мене бол мучи. Можда се смејем, можда вичем, можда се радујем, али у дубини сам болан; смејем се и вичем да бих сакрио тугу своју. Због тога се прво насмеши другоме.
Постави се... ведра лика, да би ономе са ким разговараш пренео радост". И пошто учиниш да се други насмеши, нека твоје лице не престаје бити насмејано: то значи ово „ведра лица". Нека лице твоје буде свесјајно сунце, тако да други у току разговора који ћете водити и даље осећа исту развесељеност. „Радуј се сваком успеху ближњег свог: радуј се заједно са својим ближњим било који дар да има и било који успех да постигне. „Јер су његови подвизи твоји подвизи, као што су и твоји подвизи његови". Будите једни другима савезници.