Не мучи себе завишћу, јер тиме не заустављаш успехе онога коме завидиш, него само ствараш од своје душе пакао...Не мучи себе мржњом ни према највећем непријатељу, јер тиме не шкодиш ономе кога мрзиш, него само разједаш сопствену душу...
Не мучи себе памћењем увреда, јер се тиме не светиш ономе који те је увредио, него само позлеђујеш своје сопствене ране...
Свети Јован Лествичник је писао: "Злопамћење ја као трње забодено у душу".
Зашто онда памтити зло, зашто носити то трње у души, зашто гристи себе када је далеко лакше опростити, и заборавити и волети него тај јед у себи носити?
Јеванђеље нас, браћо и сестре, учи да будемо истински пријатељи себи, да кротошћу, праштањем и љубављу улепшавамо живот и себи и другима.
Нема коментара:
Постави коментар