Царство Небеско је
Узвишена Љубав, а нераскајана кривица представља препеку ка њему. Многи
од нас су рођени с талентом да воле, као што је заповедио Господ.
Потребно је дуго и упорно усвајати ову науку. Нажалост, нема школе у
којој би нас научили љубави према ближњем. Али, постоји Божија Црква,
постоји природа, и постоје деца. Исус Христос је рекао: «Ако се не
обратите и не постанете као деца, неће вам се отворити Царство Небеско». Недавно сам имала срећу да упознам занимљивог дечака од 6 година. Играо је лаки бумеранг са својим вршњацима. Када је дошао његов ред да баци – бацио је и бумеранг је полетио лепо увис. Једна од девојчица, задивљена његовим летом, потрчала је да га ухвати. Изненада је јак ветар окренуо бумеранг и он је ударио девојчицу. Заплакала је и одрасли су пришли да је утеше. Малишан је отишао у страну и чучнуо. Пришла сам му, спустила се поред њега. Лице дечака је имало израз дубоке туге.
Први
је почео да говори: ...Случајно сам... Нисам хтео намерно... Она је
потрчала и бумеранг је ударио. А, пошто је мало поћутао, додао је:
...свеједно, ја сам крив јер то је њу заболело…Истог тренутка је признао кривцу, чак и за овај ненамерни случај и истовремено имао такво искрено покајање у тренутку.
Када
смо ми изгубили ову детињу способност да се истога тренутка очистимо
покајањем? Зашто је нама тако тешко да признамо и да свима кажемо, себи,
и пре свега, Богу: ...Крив сам, јер је њих, њега, њу то заболело?
Нема коментара:
Постави коментар