ДА ЛИ МОЖЕМО ИМАТИ МИР БОЖИЈИ

”Не брините се ни зашта, него у свему молитвом и мољењем са захвалношћу казујте Богу жеље ваше. И мир Божији, који превазилази сваки ум,сачуваће срца ваша и мисли ваше у Христу Исусу.” (Филипљанима 4, 6-7)
Овде апостол Павле износи још једну апсолутну команду дату од Бога.
Пре ове заповести поручио је хришћанима да се УВЕК РАДУЈУ. А сада каже да се не забрињавају ни око чега.
Да ли ми то можемо да испунимо? Можемо ли живети у радости, без забрињавања ни око чега? Наравно да можемо! Али само ако имамо потпуно поверење у Бога. Апостол Павле жели да сви хришћани искрено верују Богу, Његовим одлукама и судовима, и буду задовољни, упркос проблемима и невољама које се редовно појављују.
Он жели да се молимо Богу без престанка, јер је то начин како можемо елиминисати бригу.
Размишљајте на овај начин – Бог је обећао да ће нас снабдети свим потребним, ако прво тражимо Њега и Његово Царство. ”Него иштите најпре Царство Божије и ово ће вам се све додати”, а Бог никада не крши своја обeћања. Ако заиста волимо Бога, онда никада нећемо бринути да наше потребе неће бити испуњене, а ако су наше потребе испуњене, где је разлог наше бриге? Око чега треба да бринемо?
Можда ћете рећи да се бринете због смрти. Али смрт не би требало да забрињава нас, хришћане. Апостол Павле је дао одличан пример става према смрти, рекавши да је смрт за њега добитак, јер ће прећи у Божију близину.
Наше молитве требало би да су испуњене захвалношћу, а такође исказивањем свих наших потреба Богу. Када имамо солидан молитвени живот, то ће нам помоћи да добијемо мир, који долази од Бога. То је стање унутрашњег мира, које се не може лако објаснити нити разумети.
Неверујући свет не разуме радост и сигурност, који долазе од живљења у Христу. Чак и ако се боримо на физичком плану, у спољашњем животу, ми можемо имати унутрашњи мир, знајући да нас Бог воли и да Он брине о нама. Сигурност која долази од осећаја да смо на путу спасења, јесте тако јака и необјашњива, да то нико од неверујућих не успева да докучи.
Апостол Павле нас је додатно подучио да нам Господ неће дозволити да будемо узнемиравани са превише патње и бола током овог живота, ако смо спремни да себе предамо  Богу кроз послушност, ако свој живот препустимо Њему и ако смо спремни да Му се, са поверењем, молимо за све наше потребе.