„Шта да чиним са частољубљем (охолошћу)? Чини ми се
да ништа не радим на показ (да би gpyгu видели), но после дела не могу да се уздржим да не затрубим пред собом. Ја, свакако не Говорим никоме, како сам добро урадила ово или оно,
али унутра одзвања да сам боља од gpyгux и да делам боље neгo gpyгu. Ја знам да је ово ружно, но овако се увек дешава у мени“.
У крајњој мери добро је што примећујете ову слабост и желите да се
исправите. Уложите труд у исправљању и молитву за то, и Господ ће помоћи да
изгнате тога врага, који је најштетнији и уједно најласкавији. Он чини човека
сличним раднику, који ма колико зарадио, све одједном поједе, ничег не
остављајући за сутра. Ко се осујетио, тај је већ примио плату своју и у
будућности нема никаквог залога. Он је свагда го, као онај ко је проћердао
све своје. Го ће бити и на ономе свету, т.ј. само његови греси ће прећи са њим,
а добра дела која би могла послужити контратегом, никакве цене неће имати. Ето
каква је штета на крају од частољубља! Тако ви добро чините што имате жељу да
се избавите од овог ласкавог непријатеља.
Но, како успети у томе? Борите се и победићете. Само не одустајте и
никаквих уступака себи не чините при томе. Прво што је потребно учинити је да
сазнате и осетите да су такве помисли враг. Затим, чим се он појави, пожурите
да оживите такво сазнање и осећање, који ће се неизоставно одазвати
непријатељством према таквој помисли
и
одгурнути је. Непријатељски се поставити према помисли је исто као у груди
неког ударити. Ко је у груди ударен пада на земљу, а помисао пора- жена
непријатељством (неприхватањем) бежи из душе. Учините тако најусрдније неколико
пута и таква помисао ће престати да се појављује, или ви тако навикните да лако
и брзо управљате њоме, да чим се јави одмах и прогнана буде.
Међутим, не заборављајте да подгревате осећање непријатељства према
њој. Ради тога, што чешће читајте поуке Спаситеља о милостињи, посту и
молитви (Мт. 6) и ону причу из које је Господ извео овакву поуку: говорите:
ми смо непотребне cлyгe, јер
смо учинили што смо дужни учинити (Лк. 17,10). Такође и
апостолског наука се присећајте: Што се хвалиш? (1 Кор.
4, 7).
Узмите такође у обзир и то са ким себе поредите, трубећи да сте ви и
ваша дела бољи од њих. Ако су они мањи од вас по узрасту и способнос тима, то
се немате чиме хвалити. To је и
природно да ко је старији, тај све чини боље од млађих. Кад поодрасту, они ће
можда боље радити од вас. Зато ви не поредите себе са таквима, већ са онима
који су повише од вас. Тада можда и нећете моћи да трубите: бољи сам ја и моја
дела, него ћете се пре смирити, видећи да сте још далеко од онога чиме бисте се
могли похвалити.
Ја бих вас још питао: да ли то што радите, одговара мери ваших
способности? Размотрите боље и можда се покаже да то што радите и добро, не
одговара мери ваших снага: што значи да би следовало да то треба да радите
пет или десет пута боље. Ако то заиста увидите често, ако не увек, то се мора
видети, када се са те тачке посматрају своја дела, да би се уместо трубљења
требало скрушавати, зато што не одговарате намерама о вама, Оног Ко вам је дао
силе тела и душе.
Потрудите се тако над собом и
вероватно ћете ускоро пожњети успех. Но, са овим трудом над собом треба да
иде под руку молитва Богу, а такође и усрдна ревност да се достигне жељени циљ,
без икаквог попуштања себи.
Нема коментара:
Постави коментар