Није
свеједно јести оброк свој c благословом и јести га без благослова.
Сваки оброк је трпеза Божја коју је сам Бог поставио за нас. Зато треба
Богу, као домаћину, благодарити и његов благослов просити. Благословено
јело је и слађе и ситије; док је неблагословено и неслатко и несито и —
нездраво. Једном цар Теодосије Млађи изашао у шетњу у околину Цариграда,
па видећи колибу неког монаха, сврати у њу. Упита старац цара, да ли
жели што јести? „Хоћу," одговори цар. Старац изнесе пред цара хлеба,
зејтина, соли и воде. Цар jeo и пио, па упитао монаха: „Знаш ли ти ко
сам ја?" „Бог тебе зна!"' одговори монах. „Ја сам цар Теодосије." Монах
се поклони цару ћутке. Рекне му цар: „Ја сам цар и од цара рођен, но
веруј ми никад у животу нисам jeo тако слатко као данас у тебе." „А знаш
ли ти због чега?" упита старац. „Због тога," продужи он, „што ми монаси
свагда c молитвом и благословом припремамо храну, отуда и худа храна у
нас се обраћа у слатку; у вас пак припремају храну c много труда, но
благослов не траже (од Бога), отуда и укусна храна бива неукусном."
Нема коментара:
Постави коментар