СВЕТИ ГРИГОРИЈЕ БОГОСЛОВ - МИЛОСРЂЕ

Овоземаљска блага брзо нестају, дају нам се на трен и слично каменчићима у игри скачу са једног места на друго, бивајући у власништву час оврга, час онога; ништа у овом свету не треба назвати својим, пошто ће све или време прекинути, или завист пренети у туђе руке. Међутим, душевна блага су веома постојана и стабилна, никада се неће од нас удаљити или нестати, нити ће обманути наду онога ко их је задобио. Чињеница да ни једно од овоземаљских добара није верно људима и није непролазно, мене уверава, као и све остало што је Уметник - Реч и Премудрост - прекрасно устројио, да видљива добра наводе на разноразне грешке: час нас дижу увис, час бацају доле, круже око нас као вихор и пре него ли овладамо њима она беже и удаљавају се од нас, играјући се тако нама и обмањујући нас није ли све ово постављено овако да бисмо ми, видевши и схвативши њихову непостојаност и измењивост, себе усмерили према пристаништу будућег живота?

Поучени Речју, потражимо небески покој и одбацимо земаљско изобиље; употребимо од њега само оно што је у њему добро: искупимо душу своју милостињом, дајмо од свог имања беднима и заслужимо тиме небеско благо. Подари и души својој част, а не само телу; укажи част и Богу, а не само овом свету. Не, пријатељи и браћо! Не будимо неправедни распоредитељи оног што нам је поверено, да не бисмо чули тешке речи Петрове: "Посрамите се ви који код себе задржасте туђе; подражавајте равној за све благости Божјој и тада неће бити ни једног сиромаха". Не мучимо се градњом ризница, док други пате сиромаштвом.Тако штедро Бог милује све људе, свакако ради тога да би праведном деобом дарова својих показао и једнако достојанство наше природе и богатство благости своје. А људи закопавају у земљу злато, сребро, драго камење и остале драгоцености - узрочнике и сведоке међусобних сукоба и ратова - и после свега још гордо дижу обрве своје и отказују милост беднима не желећи ни мало да им помогну у њиховој беди. Каква глупост! Каква срамота!