Магија делује тамо где нема молитве ни чврсте
наде у Бога. Једном приликом ми је дошла једна млада жена. Завршила је
политичке науке, али је јако побожна. Удала се за лекара, човека који је већ
(био) ожењен. Само је месец дана био у браку кад га је прва жена напустила. Њен
муж има старијег брата који је исто лекар. Он се три пута женио и све три жене
су га напустиле. Њихова мајка је исто лекар и професор медицинског факултета.
Она живи са сестром и бави се црном магијом. Ретко долази код сина. Међутим
дошла је једног дана љута и рекла снаји: Ја сам отерала ону жентурачу од свог
сина, али теби не могу ништа. Мађијом тера духове злобе да досађују снаји како
би она напустила мужа. Али та жена је молитвеник, ревнује за Господа. Пошто јој
дух злобе ништа не може, враћа се на бабу. Зло се враћа на оног који га је
послао, па се њему свети. Након тога када је дете проплакало, баба је опет
дошла и питала снају: - Да ли онај билмез воли своје дете? - Како не би волео?
- Значи још га воли. Улази син. Плаче и каже жени: Знаш, не мили ми се да уђем
у стан. Знам да ми све ово чини мајка, али ништа не могу... Сваки човек има
слободну вољу за опредељење. Дато нам је расуђивање да видимо шта је добро, а
шта зло. А, пошто ми нисмо савршени, Господ дела кроз Своју Свету Цркву.
Свештеник може бити лошег понашања, лошег живота, али он не сме причати нешто
ван онога што Света Црква проповеда. Духом Светим руковођена Света Црква! Али,
наши спиритисти неће да слушају шта им се каже у Цркви, него шта им се каже на
њиховим молитвама, на њиховим сеансама. То они извршавају. Ватрено извршавају.
Они их окупирају тиме што чине многа добра дела. Ми смо позвани да чинимо добра
дела, али се не спасавамо делима. Јер, кад
бисмо се спасавали делима, не би било
потребно да Господ дође да нас спасава. Ми смо позвани да будемо такви. Ми се
само милошћу Божијом спасавамо. Благодат Божији нас спасава. Господ нас
спасава. За дела добродетељи ми добијамо награду, али спасење је Господње.
Нема коментара:
Постави коментар