OTAЦ ТАДЕЈ - О ПРЕДАВАЊУ БОЖИЈОЈ ВОЉИ

Ако тугујеш било због чега, значи да се ниси потпуно предао вољи Божијој, макар споља изгледа да јеси. Ко живи по вољи Божијој, тај се низашта не брине, кад му нешто треба он и себе и што му је потребно предаје Богу и ако се догоди да не добије што тражи остаје спокојан као и да је примио. Душа која се предала вољи Божијој ничега се не боји, ни претњи, уопште ничега. За све што је снађе говори тако је Бог хтео, ако је болест мисли Бог ми је послао од неке користи иначе ми је Бог не би послао, тако се чува мир у души и телу. Ми сами смо оптерећени својим бригама и слабостима. Ако причамо са својим ближњима који нам износе своје тешкоће, ми како смо створени од Господа, из љубави, из Божанске љубави, ми не можемо да не учествујемо. Ако имамо мало љубави, са пажњом слушамо њихове потешкоће, ми после саучествујемо у њиховим патњама и ми смо још више оптерећени. После и ми сами треба да се растеретимо, а само Господ може да нас растерети, јер Он је носач свих наших слабости и немоћи. Морамо да се обратимо Господу, да стално будемо у молитви са Господом и онда нам долази олакшање, не носимо више бриге својих ближњих него смо их предали Господу, он је тај носач свих наших брига. Кад се од срца помолимо Господу, предамо му и себе и све наше бриге и бриге наших ближњих, онда будемо растерећени, такорећи опуштају нам се те наше узе, распуштамо их, сад смо опуштени, предали смо Господу да Он то решава. Ако се тако не научимо, онда се ми стално из дана у дан оптерећујемо, једног дана нећемо моћи ни да разговарамо са ближњима, нећемо моћи да подносимо ни своје тешкоће а камоли тешкоће ближњих. Зато морамо да научимо да се растеретимо, чим смо оптерећени, одмах да се обратимо Господу, да Господу предамо и наше бриге и бриге наших ближњих. Моје проблеме и проблеме свих мојих ближњих који се пожале нешто на слабост, ја то све предам Господу и Мајки Пресветој, да они то решавају, и Они то реше, а ја, шта могу, кад ја сам не могу ни себе да средим. Господ каже да добро пазимо да не оптеретимо своје срце јелом, пићем и бригама овога света, а ми се стално оптерећујемо, не само јелом и пићем него и бригама кад оптеретимо организам живци су напети, зато нам је потребна непрекидна молитва, јер ми кад молимо уствари тражимо, причамо ко са ближњим, а Господ је родитељ наш, немамо ми рођенијег овде на Земљи који ће тако да нас разуме и да схвати као што то Господ ради.