СТАРАЦ ПОРФИРИЈЕ - НАПРЕДУЈТЕ У ЉУБАВИ ХРИСТОВОЈ

Два су пута која нас воде ка Богу: један тежак и заморан, на којем предузимамо жестоке напоре против зла, а други лак, испуњен љубављу. Многи су изабрали онај први, тешки пут и пролили крв своју да би добили Духа Светога, све док нису доспели до велике висине. Ја мислим да је краћи и безбеднији овај други пут, пут љубави. Саветујем вам да и ви идете њиме.
Можете, дакле, да вршите један другачији подвиг: да изучавате реч Божју, да се молите и да за циљ пред очима имате напредак у љубави Божјој, у љубави према Богу и Цркви. Не упињите се да изагнате мрак из собе ваше душе. Отворите неку рупицу да уђе светлост, па ће мрак побећи. Исто важи и за страсти и слабости. Не борите се против њих него их, презирући зло, преображавајте у стваралачке силе. Посветите се појању тропара, читању богослужбених књига, богослужењу, неговању божанске љубави."
"Немојте да бирате негативне начине у покушају да поправите себе. Не треба да се бојите ни ђавола, ни пакла, ни било чега. Све то ствара отпор, реакцију. И ја сам имам неко мало искуство у свему томе. Није вам циљ да седите у чамотињи и грчу да би се поправили. Циљ нека вам буде да живите, да се молите, да напредујете у љубави, у љубави Христовој, у љубави према Цркви Његовој.
Оно што је свето и лепо, што пружа радост души и избавља је од свакога зла, јесте подвижнички напор да се човек сједини са Христом, да заволи Христа, да чезне за Њим, да живи у Христу попут апостола Павла, који је говорио: "А живим - не више ја, него живи у мени Христос" ( Гал. 2,20 ). То нека вам буде циљ! Други напори нека буду тајни, скривени. Оно што треба да преовлађује - јесте љубав према Христу. Она нека вам буде у уму, у мислима, у уобразиљи, у срцу, у хтењу. Ваш најинтензивнији покушај нека се састоји у проналажењу начина како да се сусретнете са Христом, како да се сједините са Њим, како да се Он усели у вас.
Оставите по страни све своје слабости, да противнички зли дух не примети чиме сте заокупљени, па да вас не зграби и прикује за такве мисли и доведе вас до туге и тескобе. Не улажите никакав напор да се ослободите својих слабости. Насупрот томе, борите се и подвизавајте са благошћу и једноставношћу, без грча, напрезања и самоприморавања. Немојте причати себи: сада ћу да притиснем себе да се молим, да стекнем љубав, да постанем добар, и слично. Није добро да се налазиш у грчу и у чамотињи да би постао добар. Тако ћете реаговати још горе.
Све нека у вама бива на благ начин; слободно, а не на силу. Немојте овако говорити у себи: Боже мој, избави ме од тога и тога. Примера ради, од гнева или од туге. Није добро да се молимо на овај начин или да размишљамо о конкретној страсти. У том случају, наиме, нешто се дешава у нашој души и ми се заплићемо још више него раније. Јурни полетно да победиш страст, па ћеш тек тада видети како ће те она обујмити, стегнути и заробити, да нећеш моћи ништа да чиниш!