Кад
се човек једном истински покаје, не треба више да мисли о гресима
учињеним, да не би опет згрешио. Св. Антоније саветује: „Чувај се, да се
ум твој не оскврни сећањем пређашњих грехова, и да се у теби не обнови
осећање тих грехова". Опет на другом месту вели: „не утврђуј у души
својој раније учињене грехове размишљањем о њима, да се они не понове у
теби. Буди уверен, да су ти они опроштени од онога времена, када си
предао себе Богу и покајању. И у то не сумњај." За св. Амона говорили
су, да је он био достигао такво савршенство, да од многе благости није
знао више да постоји зло. Кад су га питали, какав је то тесный и
прискорбный путь, он одговори: „то је обуздање својих помисли и одсечење
сопствених жеља ради испуњења воље Божје". Ко обуздава грешне помисли,
тај не мисли ни о својим ни о туђим гресима, и ни о чем трулежном, ни о
чем земаљском. Ум је таквога човека непрестано на небу, где нема зла.
Тако постепено и у њему нестаје зла, чак и у мислима.
Нема коментара:
Постави коментар