111.
"Један уздах вреди више
него обиље суза. Од Милосрдног нећемо тражити ни сузе ни дарове. Тражите
покајање, покајање, покајање. Неопходно нам је покајање."
112.
"Кад човек схвати да
поседује само грех, Бог му даје све што му је потребно. Када човек то не
схвата, доводи Бога у тежак положај. Страшна ствар! Ако му Бог да неки дар,
то ће се окренути на зло јер ће несрећник помислити да он сам нешто значи. Ако
му пак не да никакав дар, опет ће таквог човека учинити несрећним. Шта Бог може
ту да учини? Ако да - нашкодиће му, ако не да, Сам ће се ражалостити. Чим човек
схвати да њему припадају само греси и да све остало припада Богу, Бог почиње
непрестано да му даје све што му је потребно као што и отац, који има једно
дете, даје (детету) све што му је потребно за напредак."
113.
"Кад саучествујемо у
несрећи брата, ми се молимо и Бог му помаже. Добијамо вест да му је Бог помогао
и осећамо радост. Тада нас напушта жалост коју смо осећали због брата."
114.
"Потребно је да се молимо
за покојнике. Несрећни су они који очекују Суд, а никога нема да им понуди
прохладно пиће или да их избави од окова. 'У аду', речено је, 'нема покајања.'
Ти несрећници не могу сами себи да помогну, али ми можемо. И Бог жели да
постоје људи који би Га молили да помогне несрећнима."
115.
Једном свом посетиоцу старац је
казивао о следећем случају: "Молио сам се Господу као и обично. Изненада,
моја мисао је променила усмерење. Рекао сам самоме себи: 'Знаш да имаш
проблема с плућима и уопште не предузимаш потребне мере, што може имати врло
озбиљне последице за твоје здравље' Тек што ми је та мисао дозрела у свести,
пао сам на под. Схватио сам да сам сагрешио прекинувши молитву и затим сам се
довољно дуго молио да ми Господ опрости. И заиста, после искрених молитава
добио сам опроштај."
116.
"Молитва је поверење у
Бога. Када се апсолутно предаш Богу, немаш више потребе да се за нешто молиш
или да због нечега бринеш, јер је Бог већ све разумео. Само стрпљиво сачекај
да плод сазри и да падне."
117.
У време рата у Персијском
заливу, старац се затворио у келију и није примао посетиоце. Молио се да рат не
постане још страшнији и да га осуде. Касније је говорио посетиоцима:
"Молитвом не можемо да спречимо оно што је Христос одредио. Он је,
међутим, говорио: молите се да буде дан и да не настане ноћ, молите се да
дође пролеће и да не буде зиме. Зло се умањује молитвом."
118.
Ако се не молимо за болесника,
болест се развија. Бог предвиђа будућност. Ако се човек за којег се молимо
труди да му буде боље и да помогне својој деци, и Бог помаже да се добро
заврши. Ако пак Бог касније увиди да је човек застранио и да не помаже својој
деци, Он узима човека. Дакле, ако се не молимо, болест се развија."
119.
Неко је старцу рекао како се с
пламеном вером труди да свој ум усредсреди у срце и да се моли, чак и за друге,
али да ништа не добија. Старац му је
објаснио: "To је спољашње старање. Кад бол
другог човека учиниш својим сопственим, неће ти бити потребно никакво
расуђивање. Срце ће те заболети и молићеш се срдачном молитвом. Твоја молитва
за болесника помоћи ће му тек онда кад он буде хтео да му буде боље."
120. "Раније
је Господ слао велику благодат. Молитва се у мени извршавала даноноћно. Ја
бих заспао, а молитва се није прекидала."
Нема коментара:
Постави коментар