СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ - КРАТКЕ ДУХОВНЕ ПОУКЕ 21-30

21.     Прве сузе, сузе покајања, исцрпљују. Друге сузе, сузе созерцања, не исцрпљују. Сузе љубави, које потичу од љубави Божије и богочежњивости ["од ероса Божијег"] радују срце."

22.     "Када су помешане са знојем, сузе монаха имају очишћујућу силу за његову душу."

23.     "Први плач потиче од утехе Божије. Онај, ко се моли, плаче и удара се у груди. Други плач бива изазван славословљем а извршава се у другом свету. Први плач умирује тело, док други плач даје све неопходне животне силе и телу и души. Он потиче од ликовања и сла- вословља. Отуда је разлика свакоме видљива."

24.       "Ми подсећамо на шипраг коприве. Оне издалека изгледају зелене и свеже, као луг или врт, али кад се приближиш и кад их додирнеш увиђаш њихову шкодљивост и осећаш жаоку."

25.       Старац је говорио неком младићу: "He уздај се у своје спознаје. Да би се добило унутрашње, божанствено знање, мора се избрисати световно знање. Буди безазлен као дете. He размећи се својим знањем. Знање надима"

26.       "Данас бисмо хтели да се посветимо без великог труда. Одступамо од Предања. He гледамо оне који су први у арени него оне који су последњи."

27.       "Уколико више исцрпљујеш себе, утолико задобијаш више благодати и радости."

28.       "Бог може испунити срце таквим блаженством и љубављу! Уколико га претходно не бисмо доживели, пали бисмо приликом прве саблазни. Међутим, уколико би се то блаженство задржало, напустили бисмо манастире и затворили се у пећине, док би мирјани одбацили своје послове и породице. Због тога нас Бог, Који је Љубав, не испуњава таквим блаженством."

29.       "Своје судове увек стављајте под знак питања. Никад не знамо шта се може десити."

30.    "Гнев је нужан кад је потребно да заштитимо нашу веру а не кад је потребно да физички штитимо саме себе. Кад видимо да се хули на нашу веру треба да се разгневимо. Ако ме оптуже, дужан сам да то примим с кроткошћу. Међутим, ако оптужују и хуле Православље, дужан сам да се разгневим."