151.
"Човек који не верује у Бога и будући живот,
излаже осуди своју бесмртну душу и у овом животу живи без утехе. Ништа не може
да га утеши. Плаши се да ће умрети, мучи се, одлази код психијатара који му
дају таблете и саветују да се разоноди. Он узима таблете и бива омамљен а затим
путује тамо - онамо да би видео знаменитости и заборавио на бол."
152.
"Један учитељ је имао седморо или осморо
деце. Кад му је било око педесет година, једном детету се нешто догодило са
оком. Испитали су га, открили тумор и уклонили око. Несрећнику су се смејала
сва деца у школи. Како се могло утешити ово несрећно дете? Поми- слио сам да му
могу помоћи. Дечаку је било дванаест година и већ је понешто разумео. Несрећник
није знао шта је утеха. Испричао сам учитељу да ће душе, које се с несрећом
боре тако што прослављају Бога, у будућем животу бити уз Пафнутија Исповедника,
којем су због његове вере у Христа извадили око. Несрећни учитељ је то разумео и поскочио је од радости. To
није била лажна утеха, била је то стварност. Увидео је да није било
неправде, јер Бог не чини неправду. Верујем да ће у дан Суда Бог наградити ово
дете."
153.
"Патња очишћује човека. He постоји ништа
узвишеније. Важна је и молитва: 'Господе Исусе Христе... Блажени старац Тихон је
говорио да је 'Господе Исусе Христе' 100 драхми, а 'Слава теби, Боже' - 1000
драхми. Имао је у виду да 'Слава теби, Боже' има већу вредност. Ако је прво нужност
коју човек осећа и, хтео - не хтео, мора да тражи, онда је друго његов
подвиг: човек трпи и благодари Богу!"
154.
"Човек треба да се радује кад га вређају.
Међутим, он не треба намерно то да тражи, јер у таквом поступку нема
љубави."
155.
"Кад вас вређају, прихватите то као велики
благослов."
156.
"Кад некога вређају, он на опадача треба да
гледа као на свог доброчинитеља, јер му сабира благо за будући живот. Бог све
зна. Он види даље и, као добри Отац, жели да човек буде с Њим у рају. Он
свакоме шаље оно, што ће му помоћи да доспе у рај. To може бити искушење,
а може бити и нешто друго. Потребно је само да то човек разуме и да не
јадикује, јер ће изгубити део своје награде."
157.
Старац је говорио и о томе како треба дочекати
искушења: "Замислимо да сам се родио као богаљ, без руку и без ногу.
Потпуно сам одузет и не могу да се крећем. Ако то прихватим с радошћу и славословљем, Бог ће ме уврстити међу исповеднике! Потребно је тако мало да учиним
да би ме Бог уврстио међу исповеднике! Кад сам својим аутомобилом ударим у
стену и кад то што се догодило дочекам с радошћу, Бог ће ме уврстити међу
праведнике. Дакле, шта још да пожелим? Бог ће примити чак и резултат моје
сопствене непажње ако га ја с радошћу прихватим."
158.
"Многи људи не дочекују искушења на здрав
начин, него јадикују. У неким случајевима пребацују чак и родитељима. У чему
је њихова кривица? Људи дају оно што, као људи, могу да дају. Они дају тело, a душу даје Бог. Према томе, Бог
заједно са човеком ствара човека. Зашто су родитељи криви ако се дете родило
као богаљ?"
159.
"Бог нам шаље благослове да би нам
подарио рај. Он их шаље сваком човеку. На жалост, ми пропуштамо повољно време.
Уколико можете радосно и са славословљем да дочекате искушења схватајући њихов
дубоки смисао, утолико ћете и у овом свету задобити мир."
160.
Ако у овом свету испуниш оно што си дужан, спашћеш
се. Ако томе додаш још мало, добићеш и новчић више. Ако некога неправедно
ишибају, добиће пуну награду. Најпобожнији људи често бивају изложени
искушењима и они најгоре пролазе. Кад то виде, други се питају зашто је Бог то
дозволио. Навешћу пример. Постоји једна веома добра породица. Веома добар
човек, веома добра жена, веома добра деца. Сви одлазе у цркву, сви се
причешћују, итд. Одједном се појављује пијаница или умоболник, без икаквог
повода удара старешину по- родице и убија га. Због тога људи који су далеко од
Бога кажу: 'Ево, погледај њега. Носио је свој крст и зато је настрадао.' To је безочност. Требало би да
знамо да Бог допушта да настрадају и сасвим невини људи, како би и оним
најбезочнијим дао прилику да кажу исто што и разбојник на крсту: 'Ми праведно
страдамо, а овај Човек ништа није учинио. Зар се не бојиш Бога?"
Нема коментара:
Постави коментар