СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ - КРАТКЕ ДУХОВНЕ ПОУКЕ 161-170

161.      "Бог допушта да неки и без кривице настрадају, како би и несавеснима дао прилику да се освесте. Они који без кривице трпе могли би да постану највољенија чеда Божија. Верујем да ће им у рају Бог рећи: 'Изаберите најбоље место. Према томе, кад тражимо своје ми губимо све. Губимо и свој мир и своју награду на небесима."

162.       У центру за регруте у Коринту примио сам прво писмо од о. Пајсија. По августовској жези и уз пренапорне вежбе, у сваком тренутку био сам изложен духовној опасности. Нисам могао да поднесем саблазни, вику и грубо опхођење с регрутима. Међутим, укрепиле су ме утешне речи ст. Пајсија:

Часни Крст, 16. августа 1971.

Мој у Христу брате Дионисије, радуј се у Господу

Добио сам твоје писмо и обрадовао сам се. Можда је и боље што се ниси упутио на Синај, јер тамошњи услови и нису тако добри.

Сад мало претрпи. Време ће брзо проћи и, уз Божију помоћ, проћи ће и војни рок. У сваком случају, то је сасвим природан пут: цару царево, а Богу Божије.

Што се тиче усредсређености (поводом ларме), сети се школе коју си похађао. Тад те није искушавао метеж, него си пажљиво пратио предавање. На одморима си читао, не слушајући шта раде или чине они око тебе. Тад си се плашио да не поквариш оцену и да сачуваш успех. Таква, па чак и већа пажња захтева се од тебе и сада, јер више није реч о оцени него о спасењу душе.

Према томе, имај све то у виду: нека се твој ум не расплињује, него се усредсреди на молитву.

Нећу више да те замарам. напомињем ти само да је сад у центру посебно тешко. Чим ти се укаже прилика, упознај се с духовним људима у том крају.

Молим се за твоје добро трпљење и нека Христос и Пресвета Богородица буду уз тебе.

С љубављу у Христу, монах Пајсије.

163.       Неко је о. Пајсија упитао зашто Бог неким људима шаље бројна искушења, а некима не. Многи се на то жале. Старац Пајсије је одговорио: "Бога не занима овај живот, Њега занима онај други. Бог је праведан. Постоји, наравно, и људска правда. Окупе се тројица лажних сведока и оптуже некога, а судије су обавезне да га казне. Касније се могу појавити и други сведоци, који ће доказати истину и оправдати га. Шта ту да се каже? Несрећни људи. Постоји, међутим, и правда Божија која је непогрешива. Срећни су они који ће бити оправдани у другом животу."

164.       Многи мирјани не очекују правду у другом животу него негодују због неправди и искушења која им се дешавају у овом животу. Старац је о њима рекао: "Потребно је да укрепљујемо веру таквих људи. Ако се не укрепе вером, све ће их мучити. Уз атрофирану веру, они ће негодовати сваким поводом."

165.       "Неки људи имају малу веру у Бога и мало снаге да би се борили с тешкоћама. Често се уплиће и ђаво и ствара тешкоће, како би задобио те људе. Због тога им је потребна помоћ. Сећам се да су ми, кад сам био мали и кад сам учио дрворезбарски занат, справе пале на ноге и удариле ме. Тад сам говорио: 'дођавола' 'иди до врага' и сл. Други пут ништа нисам рекао, али сам се још више озлоједио. Затим сам одлучио да, сваки пут кад се ударим, кажем: 'Велико је Име Пресвете Тројице' или 'Слава Теби, Боже'. Тако је ђаво отишао, јер сам схватио његов циљ. Треба да знамо да бивају искушења и од Бога, али да затим долази ђаво и да их чини још мрачнијим. У томе се и састоји тешкоћа."

166.       "Кад неко болује, он може да разуме и бол другога. Бог нам шаље болест да бисмо платили дуг и сакупили себи благо."

167.   "Дужни смо да помажемо својој деци до одређеног тренутка. Затим ћемо их поверити Богу. Ангео-чувар је уз њих."

168.   "Сад кад су ваша деца још мала, дужни сте да им помогнете да схвате шта је добро. To и јесте најдубљи смисао живота."

169.    "Нека млади, који су започели духовни живот, обрате пажњу на узрочнике греха и нека имају позитивне мисли. Нека се сете како је једном неки старац, подвижник, дошао у град да би радио. Кад се вратио, остали подвижници су га питали шта је видео. Он им је одго- ворио да свет није ни видео и да је гледао само дрвеће."

170.    "Видим да данашња омладина чини многа безакоња да би осетила задовољство, док би у духовном животу задобили далеко дубљу, божанствену радост. Човек у задовољствима може да проживи минут, десет минута, десет дана, па и читаву годину. Међутим, кад их дожи- ви, често се запита да ли у рају постоји нешто боље од онога што је овде доживео. Наши млади сматрају да ће нешто добити. Подсећају на гладну децу која сакупљају оно што су су одбацили војници - окупатори. Они то гризу и уображавају да су нешто добили, иако нису добили ништа."