31.
"Духовни живот мора започети од срца. Тада
све иде добро. Нека човек схвати да је све што је до тада преживео - ништа."
32.
"Кад нам неко дође у госте посног дана морамо
бити веома опрезни. Ако гост жели мрсну храну замолићемо га да дође другог дана
да бисмо га угостили и рећи да смо његови дужници. Ми, хришћани, морамо бити
веома обазриви, како други људи не би хулили на име Божије."
33.
"He читајте новине и не гледајте
телевизор. Често се догађа да чак и верска периодика шкоди хришћанима, јер
подстиче гнев против појединих људи и, уопште, изазива пометњу и расипа пажњу.
Читајте светоотачке књиге."
34
"У духовном животу, понекад је потребно да присиљавамо саме себе. Врло
често страдамо од духовне анорексије (губитка апетита). Морамо се присилити да
поједемо један комадић и апетит ће се вратити. Тако се догађа и с ишчашеном
руком: уколико је будемо само миловали, неће имати успеха. Потребни су оштри
покрети да би се вратила на своје место. Нећемо подсећати на корњачу која је
пошла на свадбу а стигла на крштење!"
35.
"Кад се неко ослободи бола, тад се заједно с
њим умири сваки
човек."
36.
Посетиоцу који се интересовао за духовна питања
старац Пајсије јс рекао следеће: "Погледај змију која је читаве зиме
лежала под каменом. У пролеће се спремала да измили на сунце а ми смо је тад
убили. Замисли да те Бог створио као магарца - Он је Господар и чини што хоће -
на тебе би положили товар, господар би сео на твоја леђа, потерао би те ка
неком понору и тукао те. Зар ти то желиш? Ако размислиш о свему томе,
оптеретићеш се и магарчевим бременом. Тада ћеш прославити Бога јер те створио
као човека који може да задобије рај, јер за човека постоји и рај и пакао а за
животиње не постоји."
37.
'Ако волиш животиње, оне те гледају на други начин, као пријатеља. До грехопада,
животиње су у рају биле пријатељи људи. Адам је поседовао благодатни дар
прозорљивости - духовног зрења - тако да је видео потребе сваке животиње, и
помагао им. Све животиње су биле кротке и подивљале су тек након
грехопада."
38.
"Најпре човек целога себе предаје Богу, а
затим га Бог очишћује и предаје људима. Кад човек верује да је гори од свих
осталих онда ће једно 'Господе, помилуј' које он изговори за свет вредети више
него хиљаду 'Господе помилуј' које изговори неко други."
39.
Двојица атонских поклоника дошла су код ст.
Пајсија због духовне утехе а он је, желећи да утоли њихову духовну жеђ, рекао:
"Шта да вам кажем? Причаћу вам о једном човеку, чија се келија пре неколико дана преиспунила божанственом светлошћу а
он није знао да ли се налази у телу. Био је однесен Духом. Кад је дошао себи,
кад је ишчезла та нетварна небеска светлост а споља се пробила природна,
сунчева светлост, овај човек је увидео страшну разлику. Помислио је да је
напољу дошло до помрачења сунца - толика је била разлика. Осећао је колико је
тешко његово тело. Тада је започео горко да плаче, тражећи сладост и блистање
оне божанствене светлости."
40.
"He доводимо Бога у тешку
ситуацију. Он је сав - Љубав, и не жели да види да смо несрећни. Међутим, шта
ми чинимо? Ако нам обилно даје благодат, ми се гордимо. Ако је пак не даје,
бивамо не- срећни и губимо наду."
Нема коментара:
Постави коментар