СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ - КРАТКЕ ДУХОВНЕ ПОУКЕ 61-70

61.  "Они који чине добра дела а у души осећају празнину, чине то из охолости. Када то не чиниш из охолости, онда осећаш радост."

62.  "Бог је добар. Он је Љубав. Кад неко духовно узнапредује, осећа Бога."

63.     'Ако си изгубио пут, никад нећеш стићи у град."

64.  Старац је једном посетиоцу рекао: "Нађите опитног духовника да би Вам дао усмерење. Затим будите послушни и извршавајте оно што Вам каже. Будите усрдни, али немојте сами тумачити оно што прочитате. Питајте свог духовника."

65.   У вези с утицајем гледања телевизије на људски живот старац је рекао: "To ствара велико зло и води ка великој катастрофи. Сам апарат шаље зрачење које је штетно за људско здравље. Мала деца физички страдају због тога што су њихове мајке у време бременитости гледале телевизор. Човек се стиди да сагреши пред очима других људи. На телевизији, међутим, није тако. Овде се без сваког стида показују грешна дела и саблажњиве сцене. Телевизор је демон."

66.     "Прихватање другог човека као брата представља велико дело."

       67. Изреке старца Пајсија:

"Бог сва наша скретања с пута употребљава за добра и на тај начин ђаво не може да чини зло."

"Највећа радост потиче од жртве."

"Бог оставља рђаве људе слободнима до одређеног тренутка."

"Дух побожности се гаси. Срећом, постоји квасац."

"Они који живе световним животом патњу полажу на депозит."

"Световни људи су живот сравнили са земљом и зато су били сравњени са земљом."

"Грех је ушао у моду."

"Колико је свакоме од нас потребно да постане бољи да би се умножило добро око нас!"

"Кад се неко плаши смрти, онда смрт полази у хајку на њега."

"He би требало да се боримо ради зла."

"Ако се не будемо трудили да друге обратимо ка добру, како да се не искваре и наша срца?"

"О, како је нама људима својствено да себе поверимо Богу! Међутим, самољубље је узрок наше тврдоглавости."

68.   "У себи осећам такву радост да дође тренутак када кажем: Боже мој, ако је могуће, ограничи ту радост. Нека она буде као батерија из које ћу црпети колико ми је потребно, да ми се не би догодило да паднем."

69.   Једном свом познанику, монаху, старац је рекао: "Кад нисходи велика благодат, човек је не очекује. Она потреса васцело његово биће. У њој никада нема ни капи горчине. Човек не очекује такво блаженство. Кроз његово тело као да пролази божанствена струја. Тада се појављују сузе, неизрецива радост, промена и божанствена љубав. Мени се то догодило два пута и потресло ме до дубине душе, односно кад ме напао ђаво и кад сам призвао св. Арсенија и онда, кад ми се св. Арсеније сам јавио."

70.   "Кад неко созерцава виђење, било да је оно од Бога или од ђавола, он га гледа очима своје душе."